Foto: Ilustracija/Pexels

Brzo jedenje može izazvati napuhnutost, plinove, mučninu itd., ali osim s kratkoročnim smetnjama, istraživanja ga povezuju i sa složenijim probavnim teškoćama, debljinom i dijabetesom. Osjećaj sitosti ključan je za sprečavanje prejedanja i prekomjernog unosa kalorija, no želucu je potrebno 20-ak minuta da upozori mozak da je sit. Jedete li prebrzo, signal sitosti možda se neće pojaviti sve dok ne pojedete previše hrane. Ovu naviku znanstvenici povezuju s prekomjernom tjelesnom masom, a misle da dugoročno može dovesti i do nekih gastrointestinalnih bolesti jer prejedanje uzrokuje dulje zadržavanje hrane u želucu, čime se produljuje izloženost želučane sluznice želučanoj kiselini, piše Živim. 

Korejska studija na 11.000 osoba pokazala je da su oni koji su jeli najbrže, kraće od pet minuta po obroku, imali 1,7 puta veću vjerojatnost za razvoj erozivnog gastritisa od onih koji su jeli najsporije, dulje od 15 minuta po obroku. Istraživanja su brže jedenje povezala i s povećanim rizikom od funkcionalne dispepsije, s inzulinskom rezistencijom te dijabetesom tipa 2. Ono bi moglo značajno podizati rizik od metaboličkog sindroma, povišenog krvnog tlaka i centralne pretilosti kod odraslih.

Zbog čega može tako djelovati? Odgođeni osjećaj sitosti pridonosi porastu razine glukoze nakon obroka, a manjak žvakanja uzrokuje veće koncentracije glukoze i pokretanje specifičnih citokina što vodi do inzulinske rezistencije. Povezanost može biti i u tome što ljudi koji brzo jedu obično imaju relativno veću tjelesnu masu, time i veći rizik od dijabetesa tipa 2.