Počel sam s prometom prošli put, pa evo još malo o tome. Bolje da pišem o tome nego o izborima. Zapraf rekel bi nekaj o našoj vozačkoj kulturi, ali i kulturi ponašanja općenito.


Prvo i osnovno kaj me smeta je parkiranje. To me posebno smeta u Zaboku gde živim. Prvi problem je kaj nema dosta mesta za parkiranje tam gde bi se svi šteli parkirati. A svi bi šteli s autom dojti točno pred ulaz onoga kam idemo. A oko tog ulaza su naravno več sparkirani auti ljudi koji tam delaju.

Ak hočeš dojti do Elektre nemreš jer su se tam sparkirali oni najbrži kaj tam delaju. Če bi išel na sud nema mesta jer je se puno auti od onih kaj delaju tam. Ili možda trebaš odnesti peneze na Finu naravno da se nemreš tam sparkirati jer je parking pun. Situacija je malo bolja ispred raznih trgovačkih centara jer tam radnicima najčešće ne daju da se sparkiraju blizu ulaza.

Zato ja imam rješenje! Treba uvesti drive in poslovanje. Tak da s autom dojdeš do šaltera gde trebaš nekaj obaviti i sve riješiš samo otvaranjem prozora na autu i uopće ne izlaziš iz auta van. I police u dućanima treba malo razmaknuti da se između njih more s autom voziti. Lijepo se voziš pokraj polica i tovariš kaj ti treba i otpeljaš se do blagajne. A šaltere u raznim državnim službama treba napraviti na principu naplatnih kučica.

Recimo trebaš nekaj obaviti na policiji. Dopeljaš se i staneš u određenu kolonu. Iznad svakog šaltera je napisano za kaj je i samo se treba pravilno prestrojiti. Evo i primjera. Idem si zvaditi osobnu. Sednem doma h garaži u auto i odpeljam se do ispred policije. Tam se prestrojim u traku osobne iskaznice i čekam. Svi mi koji smo išli zadnjih par ljet na more po autocesti sigurno smo bar jemput čekali u koloni pa nam ovo nije nič novo niti strano. I kad dojdeš na red službenik/ca ti veli da daš sve kaj treba dati i onda skužiš da nemaš slike niti biljege. Otpeljaš se do kioska da kupiš biljege. Naravno da bi onaj pult na kioscima bil u visini da se more iz auta kupovati, a kad bi se to spustilo na tu visinu onda bi bilo lakše i našoj deci. Kupiš biljege i odpeljaš se do fotografa. Slikaš se naravno u svom autu. I onda ponovno u kolonu za osobne.

Pa u turističkoj sezoni drive in plaže. Zapeljaš se s autom skroz do mora, skočiš nutra, malo se okupaš i natrag u auto. Pa tek drive in diskači. Zapeljaš novu tatinu bemburu do šanka, nasloniš se na njega i ne trebaš komadima objašnjavati kakav auto imaš, jer je odma sve jasno i vidljivo. Nema muljanja. A plesni podij bi bil asfaltiran i največa faca na njemu onaj koji se najbolje obrne pod ručnom.