Svako malo mi pušači naiđemo na kojekakve probleme. Na to da cigarete svako malo poskupiju smo se več naviknuli. I ono sa zabranom pušenja je več jako dobro usvojeno. Naviknul sam se da ne pušim na poslu i idem u gostione h kojima se smije pušiti. I kaj se toga tiče više nas ništa nemre iznenaditi. Osim če se i naši ne zmisliju kak su se ovi Amerikanci h Njujorku zmislili da se več nesme pušiti na cesti, h parkovima i tak nekim javnim površinama. Ak i naši počenju slijediti primjer Njujorka onda bumo valjda morali prejti h ilegalu pušiti.

To sve skupa nema veze s onim kaj hoču napisati. Kaj je mene zapravo ponukalo na pisanje ovog teksta. Gledam po raznim medijima kak se međusobno prepucavaju naša jedina tvornica kaj dela cigarete i oni koji ih prodajeju. Ti kaj prodajeju cigarete vele da im tvornica kaj ih dela daje jako mali rabat, od samo 2 posto i da im još postavljaju uvjet da smijeju imati samo njihove cigarete. Kaj je je i ja se zmislim da je negda rabat na cigarete bil oko 9 do 10 posto. I taj sukob između onoga teri ima tvornicu cigaret i onih teri imaju kioske se prelama na meni.

Kak?

Jednostavno. Zbog toga moram mijenjati svoje navike. Cigarete si uglavnom kupujem kad idem na posel. Na posel idem z vlakom i tam na stanici na jednom kiosku si kupim cigarete. Sad sam prisiljen promijeniti jednu od svojih navika. Ili bum kupoval cigarete na drugom kiosku ili bum pušil neke druge cigarete. I tu dolazim do u naslovu spomenute moralne dileme. Zakaj moralne? Zakaj dileme? Ovo s dilemom je vrlo jasno. Došlo je do trenutka ili jedno ili drugo. I bilo kojom svojom odlukom opredjelil se bum za jednu stranu.

Sad je pitanje za koju. Mogu nastaviti pušiti cigarete domaćeg proizvođača koji ima skoro pa monopol nad tržištem cigareta i svojim postupkom smanjenja rabata smanjuje zaradu malim prodavačima. S druge strane taj isti domaći proizvođač zapošljava naše ljude. Kupuje duhan od naših poljoprivrednika. I mojih par kuna svaki dan pomaže našem radniku u tvornici cigareta i našem poljoprivredniku koji uzgaja duhan. A naročito bu tih mojih par kuna dnevno pomoglo gazdi tvornice cigareta. Ako ostanem vjeran prodajnom mjestu i promijenim cigarete koje pušim mojih par kuna svaki dan bu u prvom redu pomoglo onima kaj delaju na tom kiosku. Pomogel bum i firmi koja te cigarete uvozi, a preko njih i veliku stranu kompaniju koja proizvodi neke druge cigarete.

Koju god da ja naviku vezanu uz pušenje promijenim na kraju dojde na isto. I vlasnik velike naše tvornice cigareta i strani vlasnici velikih tvornica cigareta budu i dalje zarađivali jako puno penez. A ja? Ja bum kak god da obrnem popušil.