Pak su počeli mljekari prosvjedovati. Smanjili su im otkupnu cijenu mlijeka i normalno je da ljudi s tim nisu zadovoljni. Ne razmem se preveč h poljoprivredu, ali znam neke osnove. Če kravu saki dan hranite i pojite morete ju podojiti i dobite mlijeko od krave. To isto se more delati i s drugom živinom. Kak su na primjer koze ili ovce.

No, trenutno su aktualne krave. Krave živiju h štalama. I ljudi teri imaju štale i h njima krave ih moraju ih saki dan podojiti. Krave se dojiju, a ne štale. Onda to mlijeko treba nekam pospraviti dok ne dojdeju s kamionom cisternom i to ne odpeljaju h mljekaru. Nakon nekog vremena ovi kaj su kravama zeli mlijeko za to dobiju peneze. I to je od sad tak funkcioniralo.

Sve dok ovi kaj kupujeju mlijeko od onih kaj imaju krave nisu rekli da im več nedaju tolko i tolko penez za mlijeko, nego manje. Pa su ovi kaj imaju krave rekli da oni za te peneze mlijeko nečeju dati. I onda su po dobrom starom običaju seli h traktore i zišli na ceste. To sam videl na televiziji.

Med tim traktorima nije bilo starih IMT-a, Fergusona, Štorea ili Zetora. Se su to novi veliki traktori. Kad sam videl kaj se onda dogodilo nekaj me pri srcu stegnulo i preseklo. Proljevali su mlijeko po cesti. Uz ovakvu situaciju h državi. Uz tolko ljudi teri si ga nemaju za kaj kupiti. Ne. Oni su pokazali svoje.

Bilo je među tima kaj imaju krave i pametnih ljudi. Teri su pozvali druge ljude naj si dojdeju zeti mljeka da se ne hiti i ne potepe. Takvima svaka čast. Skidam kapu. A za ovo kaj se videlo na televiziji jednostavno nemam riječi. Nije mi jasno kak ih nije sram? Ajde još da su zeli liter mlijeka i demonstrativno ga zlijali, još bi to čovek i razmel. Ali oni su kante i kante mlijeka zlijali.
 
Na kraju svega mi je ipak smijeh pobegel. Zmislil sam se jednog crtanog filma. Pobuna na farmi. Kad na samom početku jedna od glavnih likova krava Bara veli: „Ma kog briga za proliveno mleko?“