Kaj bi bile kad bi se grupa najboljih doktore posvadili oko toga e pacjentu treba operirati glavu ili rit?

Da bi nekakva znanost bila znanost morala bi na temelju objektivnih kriterija i metodi davati reziltate tere je moguče dokazati. Saki znanstvenik koji se suoči z nekakvim problemem v svoje struke trebal bi korištenjem znanstvenih metodi dobiti isti rezultat koji bi dobil i njegov kolega na drugom kraju sveta, ak je u pitanju isti problem. Normalne, podrazumeva se da su znanstveniki ti koji to znaju, koji se z znanstvenim metodami moreju služiti.

Za razliku od znanstvenika političari kad reševaju problem dobiju takve rezultate kakvi njim vu tom trenutku odgovaraju. Dok rešavaju isti problem političari moreju v različite vreme i v različitim okolnostima dobiti različite rezultate. Rezultat metodi s kojemi politika rešava probleme zavisi o političkim okolnostima dok bi znanstveni pristup trebal navek davati iste rezultate.

Mogel bi sad spomenuti još nekakve pristupe ali ovi su bitni za one kaj se događa v naše ekonomije. Ekonomija je uz svoje zakonitosti uske vezana uz politiku, pa se i politički pristup mora zeti v obzir.

Poslušam več par meseci naše, ali i strane ekonomske stručnjake.

Ekonomska kriza prava je podloga za ekonomsku struku. Vu takvom bi se okruženju ekonomski stručnjaki trebali najbolje snalaziti. Ekonomisti su v ovakve krize iste kaj i doktori kad zavlada epidemija. Otkrijeju uzrok, izvor zaraze i metode lječenja!
Iste tak bi morali i ekonomisti z ekonomsku betegu. Ekonomska epidemija zove se kriza! Ekonomisti moraju otkriti uzrok, izvor i prepisati načine lječenja. I kaj se sad događa!? Zemite same izjave deset najstručneših ekonomiste za tere ste čuli. Vrhunskih ekonomskih znanstvenike! Kolike se njihovih izjavi i predloge poklapa? Kak se moreju razlikovati ocene i metode tere predlaže Guverner narodne banke, Ministar financija, nezavisni ekonomski savetnik, Direktorica Ekonomskoga instituta, precednikov savetnik za ekonomska pitanja, direktor največe banke itd.?

Kaj bi bile da se tak v mišljenjima, v postavljanju dijagnoze i načina lječenja pacjenta razilaziju doktori? Pa preživeli bi same oni pacjenti teri bi imeli sreče da je baš njihov doktor slučajne pogodil kaj im je i kak da ozdraviju! Ali onda medicina ne bi bila znanost!
Pa kak je onda ekonomija znanost? Ili kak su onda ekonomisti znanstveniki kad o iste stvari misliju drugač? Kak da se ja obični lokalni bezveznjak snajdem v denešnje ekonomske situacije kad največi ekonomski stručnjaki govoriju saki svoje? Kaj bi bile kad bi se grupa najboljih doktore posvadili oko pacjenta e mu treba operirati glavu ili rit?

I kaj denes profesori podučavaju studente ekonomije? Kak im objašnjavaju doj je u pravu ovaj ili onaj dr. sc. oec.?

Bojim se da je v ekonomije, pogotove na razini teorije preveč onih koji su teoriju zakomlicirali, a premale onih koji imaju praktična iskustva! Nije iste kad treba odlučiti koji potez povleči da firma ne propadne, od praznoga teoretiziranja bez prave odgovornosti!

Upravo je nesnalaženje ekonomskih stručnjake jeden od dodatnih generatora ove krize!