Zrnca životne mudrosti nikad nije na odmet čuti, samo ih rijetki sipaju pred nas, odnosno ponekad smo „gluhi“ kad nam se ona nude. O životu, ljubavi, boli, tuzi i veselju uvijek je s dozom velikog životnog iskustva i mudrosti govorila naša hraščinska baka Ivka.

„ Šte vu nevolje i tuge čkomi, duge ne živi. Je, šte trpi i same čkomi i dalje nesi svoj teški teret, brže se zlama pod težinu i pukne; više ga nije na ovomu svijetu. Zate setrebe z nevolju, tugu i boli prijeti v koštec i hititi ju na pod (smijeh). i ne se predavati i vu sebe zdihavti, kak da se pomiriš s grdu sudbinu. Tuo nigdar. Trebaš biti veliki borec vu životu ili si zgorel „, rekla bi baka. A zašto nekog život mazi, a drugog ne, pitamo pomalo naivno.

„ Je, vu sakom životu ne sieje same sunjčece, nek opadne i male dežđa, a negde je i prava poplava. Jer da ne doživime zlo, ne bi znali kaj je dobre. Ali se čovek muora tak znati z zlom obnašati kak i z dobriem jer inače – jaosiga njemu. Teške je oniem živeti šteri gda se sretnu z poteškuoču, mam pokleknu. Pa kaj bi babe štere ostanu dovice z druobnu decu, a muž im nije ostavil bogatstve ?! Vidiš da nišči ne vmerje od gladi, jer je Buog sakome namenil njegve i da mu živeti „, mudrozborila je starica. Kako se pomiriti sa smrću bližnjega, novo je veliko pitanje za mudru sijedu glavu.

„ Teška pitanja postavljaš, muoram ti reči. Znaš kaj je moja babica rekla : Če ljudi nej vrmrli, bi svijiet podrli. Pa dej si zgruntaj, da pri jene hiži nišči ne vmerje pedeset lijiet, pak nej več ni maček mogel vlesti ( stati) vu kuhnju. Stari se mikavaju mladim. I to je tak furt bile i navijiek bude. Priče da bume živeli 150 lijiet su za malu decu. Vmiranju se treba veseliti kak i gda se nešči pri hiži rodil, a ne z toga delati drame kak da je tuo neke kaj se ne događa saki dan. Same ne pri naše hiži, istina „, kimala bi glavom starica i pomolila se pred malim kipcem Majke Božje na zidu svoje sobe.