Toplo vrijeme koje nas je snašlo zadnjih dana bila je uobičajena pojava za našu hraščinsku baku Ivku, pučku prognozerku, koja je podosta znaka o čudnim pravilima koja vladaju na nebu.

- Oko Martinja znale je navijek biti deset lijiepih danof štere sme zvali martinske lete. A onda bi došel i Sveti Martin, šteri je uglavnom lijiep i suh. Zate su naši stari rekli: Ake je Sveti Martin suh, po zime bu rasel kruh. Tuo znači da bu zima pogodna za sejatvu, posebne šenice - govorila je baka. Starica je znala i kakva će biti zima za „vladavine“ drugih vremenskih uvjeta na Martinje.

- Ake Martin oblake preganja, nestalnu zimu pripravlja. Takof zakon vrijedi ake oblaki po nebu putuju brže kak prazna kanta po potieku. Če je Martin oblačen i meglen, došla bu zima blaga kak jesen. Same da na Martinje guska po blatu ne lazi, jer se onda na Božič po blatu gazi.

A tuo nišči ne vuoli da kiti bor, a vune je blate do vuh ili ne daj Bože, gazdarica se z muhami bori da je ne poiejeju kuhanu šunjku i gibanicu vu špajze - smješkala bi se bakica i ponavljala omiljenu pjesmicu kao svojevrsnu mantru za Martinje: „Došel bu, došel, sveti Martin, vince bu krstil, ja ga bum pil. Kumek moj dragi, dej se napij, duge nas ne bu, daj se ga vžij...“