Prethodna kolumna
Slijedeća kolumna

Dnevnik tate Bena: Jesam ja lud ili…?

Piše: Tomislav Benčić
Ponekad zbilja pomislim da nisam normalan. Bil sam fest hud gda je Šuker (ne nogometaš bivši, neg

Ponekad zbilja pomislim da nisam normalan. Bil sam fest hud gda je Šuker (ne nogometaš bivši, nego financministar) rekel da nema penez za regres, božičnice i dar za decu za nas državne službenike nametnike. Prošli tjedan je rekel da bu država ipak dala regres (za one teri još nisu usvojili novi rječnik to je negdašnji K-15), ali da nema penez za božičnicu i dar za decu.

Kak sad najemput ima penez? Ima ili nema ja se nem nič bunil. Još su naša vlast rekli da treba nas 5 % otpustiti iz državne službe. A niti ne znaju kolko nas uopče tu dela. A do te brojke je tak jednostavno dojti. Samo treba poslati dopis sima teri dajeju plaču iz proračuna da jen primjerak zbirne platne liste pošljeju h Vladu. Onda se napravi Agencija ili Zavod za provjeru broja državnih službenika i namještenika. Za tu ne treba puno ljudi. Jen ravnatelj, jen zamjenik ravnatelja, dva, tri načelnika i desetak službenika. Treba još samo jedno 10 kancelarija, pet službenih auti i 15 službenih mobitela. I kroz par ljet bi ta Agencija ili Zavod vrlo lako došla do broja državnih službenika i namještenika.

H nedelju me Sandra pitala kolka mi je plača i zakaj je baš takva. Pa krenem ja njoj objašnjavati o osnovicama za izračun plače, koeficjentima, dodacima i odbicima. I da joj to čim točnije objasnim zemem zadnju platnu listu. Pita mene djete još da kaj su to doprinosi i zakaj mi tak puno zemeju od plače za to? Krenem ja to njoj objašnjavati, i na kraju sam se zgubil jer ni sam ne znam za kaj mi sve jemljeju.

Neki dan sam skužil kak napredujem h ovim novinama. Ovo kaj čitate, moja kolumna je s početka bila na 15. stanici novina. Nakon toga na 13. i zadnjih par brojeva je na 11. stranici. Kak je krenulo još malo pa bum na naslovnici, a nakon toga i na nekoj stranici s predznakom minus. Izgleda da me se hočeju rješiti. Ali ne dam se ja sam tak.

Probal sam prošli tjedan spati h spavačoj sobi s ženom i Graciom, ali nejde. Istini za volju nisam baš pravo vrijeme pogodil. Rasteju joj zubi, kutnjaki i onda se zna po noči zbuditi. I samo da se ona zbudi. Nego odma čim se zbudi sproba e joj je glas na mestu pa i mene zbudi. Ženi da bi se zbudila treba malo više decibela. Ipak je ljetama z menom spala i uz moje hrkanje je morala tu granicu zvuka teri joj treba da ju zbudi fest visoko zdiči.


Prošli tjedan jen dan, točnije jutro sam se fest splašil. Nisam si mobitel navinul za buđenje i tak sam malo gledel televiziju i zaspal. I hjutro se zbudim, vani dan. Prvo sam pomislil da je več ni sam ne znam kolko vur i da sam zaspal na posel. Pogledam na mobitel i vidim da je tek 5 vur prešlo. To kad tak rano sunce zide van zna zbuniti čoveka.

Facebook