Najnormalnija pojava kod višečlanih familija, kakva je moja, je da se jako teško si skup najdemo h isto vrijeme na istom mestu. Još teže je da si skupa nekam prejdemo. Jer furt nekaj nekome ne paše. H nedelju smo ipak uspeli biti si skup na istom mestu, pa čak smo se i uspeli usuglasiti da prejdemo na izlet. I ne samo to moj prijedlog je jednoglasno prihvačen, bez glasova protiv i bez suzdržanih. Tak smo odlučili da h nedelju pemo h Zagreb h zoološki vrt i u lanac brze nezdrave hrane čije ime nem spominjal jer ih neču reklamirati.

Ne samo da ih neču spominjati jer mi je tak došlo, nego ih neču spominjati jer je njihova hostesa tam bila fest bezobrazna. Došlo mi je da prejdem isti čas od tam, ali kad smo obečali deci ipak smo ostali. Kaj je bilo. Bila je fest velika gužva i na terasi nije bilo slobodnog stola. I dok smo se premišljali kaj smo je, e bi čekali ili bi prešli nekam drugam, jen stol se oslobodil. Čim su se ljudi zdigli od stola došla je ta hostesa (bar joj je na kartici pisalo ime i da je hostesa) i malo pobrisala stol i rekla je tam nekima da se moreju preseliti za taj stol. U međuvremenu smo si mi brže bolje krenuli sesti. I veli ona nama da pustimo te druge naj si oni sedneju tu jer je njih više, a to je veliki stol. Sad ja brojim. Njih je bilo, jedan, dva, tri, četri, pet. Hmmm. Pa i nas je pet. Zato nismo doživljavali hostesu nego smo si seli. Pojeli smo si i spili i na kraju sam ostal lačen. A platili smo to tolko da smo mogli nekam prejti jest i pit i svi se najesti i napiti. No, bitno je da su deca zadovoljna. E, da nisam spomenul kaj mi se dogodilo u zoološkom vrtu. Jer kak bi to bilo da sa nam nekaj neuobičajeno ne dogodi.

H Zagreb smo krenuli dosta kasno jer je žena još i delala h nedelju. Za to vrijeme sam ja spekel nekakvo meso na roštilju, a za decu sam na roštilju spekel nekakve ražnjiče, piletinu i hrenovke. Dok smo mi to pojeli, dok smo spili kavu žena i ja, još sam u međuvremenu svoje starce na brijeg otpeljal, pa dok su se pucke zrihtale već je bilo prešlo 5 vur. Bilo je dosta vremena jer zoološki vrt dela do 8. tak i onak s Graciom nemremo obići sve nego videti par njoj zanimljivih životinja, za kaj nam je čisto dosta vura vremena. Sparkiral sam se kod stadiona u Maksimiru i dok smo se mi dovljekli do zoološkog več blagajna nije delala. Karte prestaneju prodavati h pol 7. Tak negde smo mi došli. Več sam pomislil kak smo prišparali nekaj penez. Ali na ulazu u zoološki stoji čuvar i ne pusti nikoga nutra. Hočeš kupiti ulaznice, ali nemreš jer je blagajna zaprta, a ovak te ne pusti nutra bez ulaznice. Onda smo odlučili da se nem išel svaditi s čovekom, teri ipak dela svoj posel, neg da bumo ipak došli neki drugi put, ali malo raneše.

Kak to obično ide kaj god da si splaniraš, na kraju zide nekak drukčije. Planiral sam of tjedan prejti po knjige za školu za decu. Tak mi je i ženska h knjižari rekla da buju spremne oko dvadesetog. Pa sam nazval da provjerim, da ne hodim bezveze i dobro da sam prvo nazval, jer knjige još nisu spremne. Da bar nisam još h sedmom mesecu popis odnesel. Za razliku od isporuke mislim da bu plačanje išlo puno brže.