Prethodna kolumna
Slijedeća kolumna

Dnevnik tate Bena: Operacija

Piše: Tomislav Benčić
Prošli tjedan je Patricija završila na operaciji. Zvadili su joj slijepo crijevo. Za početak mora

Prošli tjedan je Patricija završila na operaciji. Zvadili su joj slijepo crijevo. Za početak moram za razliku od mnogih pohvaliti kompletno medicinsko osoblje kak na Bračku, tak i u Klaićevoj. Da vam ukratko ispričam kak je se to bilo.

Dojdem h utorak doma s posla, a Patricija leži h krevetu. To mi i nije bilo čudno, jer nije prvi put da dojdem s posla i da ju najdem kak leži ili spi. I veli ona meni da ju boli slijepo crijevo. Malo sam ju zbunjeno pogledal i rekel da od kad je to ona doktor da more dijagnozu postaviti. Na to mi odgovori da je na internetu našla koji su simptomi upale slijepog crijeva i da ona ima točno te simptome. Kaj sad napraviti nego krenuti k doktoru.

Kad dela doktorica? Kak to obično ide baš onda kad ti nešči treba dela u kontra smjeni. Tak je i njezina doktorica delala hjutro. Ništa. Seli mi h auto i prešli do doma zdravlja. Nešči valjda tam dela i bu ju nešči valjda prijel, mislim si ja. Nakon ne predugog čekanja primi nas doktorica, pregleda Patriciju i pita me e hoču da djete ide na Bračak ili h Klaićevu te e mi treba prijevoz sanitetom ili bum ju sam otpeljal. Veli Patricija da hoče iti na Bračak. Otpeljam ja nju na Bračak. Dojdemo tam gde je hitni prijem, velim na šalteru kaj je maloj, tam joj daju posudicu da se popiša i još nije Patricija ni došla van s zahoda već nas zoveju u ordinaciju. Tam joj zvadiju krv, pregledaju i veliju da moramo počekati dok se ne dobiju nalazi krvi. Počekali mi tih malo več od vuru vremena dok nisu napravili nalaze. A nalazi nisu bili dobri. Pa je Patriciju nakon dežurne doktorice pregledal i stariji dežurni, pa su konzultirali još jednog doktora, da bi mi na kraju rekli da Patricija mora iti h Klaićevu, da je zbilja riječ o slijepom crijevu.

Ali furt se nekaj mora zakomplicirati. Žena je delala popoldan, auto na rezervi, Gracija pri punici, Sandra neče biti sama doma. Pa je trebalo nazvati punicu da bu Gracija spala pri njima. Ali pri punici nema ni flašice, ni čokolina. Otpeljam ja to tam, prejdem na benzinsku i nakon toga po ženu h dučan. Sandra se dogovorila da bu spala pri Luciji. Spakirala žena na brzinu stvari za Patriciju i mi po gasu pravac Klaićeva. I h Klaićevoj smo čekali svega par minuta dok nas nisu prijeli. Pa je Patriciju i doktor koji je tam bil dežurni pregledal, pa je malo pogledaval, malo klimal z glavom i na kraju rekel da sve ukazuje na to da je riječ o slijepom crijevu i da ga buju sad zvadili van. A ženi i meni je rekel da moremo iti doma. I taman kad smo šteli doktoru reči da mi nejdemo doma dok ne vidimo kak bu sve završilo veli on nama da do Patricije nemo mogli dojti sve do jutra i da nam bu udobnije ak si doma sednemo h fotelju, nego tam kod njih na trdim plastičnim stolcima. Još nam je dal i broj telefona da nazovemo kasnije i provjerimo kak je sve to prešlo.

Nič, ostavili mi Patriciju na odjelu i prešli doma. A doma nema Patricije jer je u Klaićevoj, Sandra je pri Luciji, a Gracija pri tastu i punici. Žena i ja sami doma nakon ko zna kolko vremena.
(nastavlja se…)

Facebook