Bez rada, zalaganja i znanja si postajeme šampioni!
Pa koja cena bi za tak nekaj bila previsoka?!

Taman kad sme mislili da bume neuspehe privrede i politike zamenili z uspehem rukometaše, oni su zakazali.

Mi sme navajeni da se se kaj ne velja meče pod tepih, a frustracije i vlastite nedostatke nadoknadime z tuđim uspehem kojega nazivame našim uspehem.
Več sam pisal o tomu, ali nigdar nije loše spomenuti način na koji naši ljudi doživljavaju uspehe naših sportaše.

Ove rukometne Svetske prvenstve pojele je pune penez. Kak sme i sami mogli videti, broj stranih navijače koji su dolazili nikoga nije impresioniral, tak da se nemre govoriti o zarade od turizma i ugostiteljstva. Dobit od reklame je pak diskutabilna. Se pozitivne stvari koje sme mogli prek ove manifestacije poručiti svetu i na taj način ostvariti dobit od dobroga PR-a, vništile su vesti o neredima koje su delali naši navijački huligani. Gađanje francuskih igrače na finalu poslale je svetu čiste drugu sliku od one koju sme šteli i za koju sme dali peneze. Mogle bi ispasti da sme si na kraju uz velike materijalne troškove napravili i lošu reklamu!

I se to ne bi bile bitne da su naši igrači pobedili. Na taj bi način sakomu hrvatskomu gubitniku donesli osečaj da je pobednik. Naši su ljudi navajeni da prisvajaju uspehe teri su ostvareni pod nacionalnim simboli. Da bi bili dio toga dosta je da se oblječe majca, šal ili kapa z kockastim uzorkem i maše z hrvatsku zastavicu!

To je super! Bez rada, zalaganja i znanja si postajeme šampioni!
Pa koja cena bi za tak nekaj bila previsoka?!

V slučaju poraza naši ljudi se ne osečaju gubitnički. Krivi su suci, treneri, međunarodne organizacije, negda i igrači. Mi ne! Kad hrvatski sportaši pobeđuju pobeda je zajednička, si sme pobedniki, ali kad zgubiju mi s tim nemame nič!

Iste je i z onem kaj ne velja! Pripoveda se o savršene organizacije kak nas fali celi svet kak sme napravili najbolje prvenstve tere je ikad doj napravil, ali nigde se ne spominjeju greške, neredi, loša organizacija… Ispada da sme savršeni, a to jednostavne nije točne i dela lažnu sliku. Niti je se bile super, niti je se bile loše. Treba spomenuti i dobre i loše stvari tere su se dogodile. Dobre stvari nam dižeju ugled, samopouzdanje i moral, a loše nas vučiju kaj nisme dobre napravili da bi u buduče mogli postati bolji. Na živce mi ide kad se automatski se proglašava savršene, a to niti je točne niti od toga imame koristi.

Iste tak nigde se ne spominje kolike sme za se to penez potrošili, kolike je koštale naše, a kolike prvenstva tera su organizirali drugi.Saki trenutak zadovoljstva i nacionalnoga ponosa poštene buju morali odslužiti oni koji delaju, jer na kraju bu to se došle na njihov račun.

Zate mislim da su največi šampioni ovoga prvenstva naši radniki koji na svojim plečima nosiju teret zajedničkoga veselja!