Če je vu sijiečnju zelena ledina, slabe se bu kotila živina. Naši stari nigdar nijeisu vuoljeli da bu sijiečenj topel, bez snega, pun dežđa i blata jer tuo nije zdrave vrijieme i grdi je znak za živinu. Govorile se da tuopli siječenj donašs zlo za koce i za štale i da živina štera se bu okotila ili stelila te lete, ne buog zna kakva, govorila je naša hraščinska baka Ivka.

Starica je pojasnila što za gospodastvo znači loša telad, prasad i perad

„ Tuo znači da ti se rodi slabi mjcek šteri teške napreduje i nikak ne nabira kilažu. Onda ti od krave poceka brijieg mlijeka, a teške mu se kile primljeju. Z njim vekša muka i trošek nek korist. Pri svinjami tuo znači da se oprasiju se prasičke, a jen ili nijen pajcek. Niš zate kaj su presičke i one muoraju živeti (smijeh), same kaj one slabeše nabiraju i imaš velike izdatke i problemof gda su pitanci jer muoraš paziti el se goniju jer ju onda nemreš klati. Slabe piščetke, purice, guoske i race, znaš kakve su ?! Drubne kak tičeki pak ih muoraš šuopati i šrota potrošiti na pretek da bi k nečemu bile. I gda se tuo nekak zbaviš, onda ti na kvarne lete vu kotec i štalu duojde bolest i puol ti toga ponište. Je, tak je negdar bile, a ve nemreš vu selu čuti kravicu da zabeči i rijietke kokota da zapopievlje. Ve bečiju same traktori, a popijivlju telefuoni bez špage (mobiteli) i škatule štere ti oči kradu „, rekla bi starica.

Kako dobro započeti godinu, interesiralo nas je.

„ Budi pošten, dober sused, prijatelj, kum, muž, brat, zet, sveker ili kaj več jesi. Iste vrijiedi i za babe. Naj si preveč toga vu glavi zatuviti da muroaš napraviti, nek skrbi pomal, poštuj bližnje i stareše, budi ponizen pred Bogom i uspel buš, garant. Tuo kaj mam neš imel penez punu vreču i kaj te bu kakva nevolja tu i tam znašla, naj se brinuti. Se bu došle na svoje jer lete je duge“, zaključila je baka i uputila se prema kalendaru govoreći: „Jaj, kak je sijiečenj dugi mesec, treba ga zdurati“.