Čovek, hrvat i katolik, prosječni teri živi tu, v Hrvatskoj, i če se pelja s cugom, hoče-neče mora ponoreti. I postati katolik. Jer se si teri su h kontaktu s željeznicama sako malo križaju. Ponekad kad se iz zvučnika na stanici čuje : „Putnički vlak iz Varaždina za Zagreb kasni xy minuta!“, među onima kaj čakaju taj cug more se čuti spominjanje i Boga i Isusa, ali i vraga u raznim kontekstima. Do prošlog tjedna sam mislil da nema več ničega s čim me željeznice moreju iznenaditi. Međutim oni meni sako malo doskočiju i z nečim me iznenadiju.

Kad sam prošli tjedan mislil da je vrhunac s čim me moreju iznenaditi to kaj između Zagreba i Rijeke voziju 3 cuga na dan ipak su uspeli. Delal sam prošli tjedan i jednu nočnu smjenu. Kak sam imal samo tri smjene od po 12 vur prošli tjedan prije godišnjeg nisam kupoval mesečnu kartu. Nego svaki dan povratnu. I dojdem ja jen dan popodne na stanicu i velim teti na blagajni da hoču povratnu kartu do Zagreba. Pita one mede da kad se vračam doma. Velim ja njoj da sutra. A ona meni da mi nemre prodati povratnu kartu s terom bi denes išel h Zagreb i zutra se vrnul. Da se to more vikendom, ali h tjednu ne. I kak čovek ne ponorel?

Več dugo nič o poljoprivredi nisam pisal. Kad je bila suša i nisam nič po vrtu delal. Sad nakon kaj je malo dežđa opalo i stanje h vrtu se popravlja. Paradajzu se stanje popravilo i more ga se več neko vrijeme pobirati. Kak smo Patricija i ja sami doma nismo se stigli pojesti, nego sam ga več počel kuhati da ne propadne. Skuhati paradajz nije nikakef problem. Operete ga, narežete i denete h lonec da se kuha. Kad je skuhan spasirate ga i to denete još kuhati. Kuhate tak dugo dok nije tak gusti kak vama paše. Čim gušči to bolje. Jako dobro je taj paradajz mješati s kuhačom. Jer če ga ne mješate more vam se prijeti za lonec i zagoreti.

Na godišnjem sam. I neda mi se več pisati. I dok bute ovo čitali ja bum več na moru. Kak sam napisal prethodnica u sastavu najbolja od svih žena, Sandra i Gracia su več na moru. I dobil sam izvješče kakve su cjene. Se je skuplješe neg tu pri nama. Skuplješi je sladoled h slastičarni, skuplješa je pijača h gostionama, ali je i skuplješi špeceraj po dučanima. Jer nas furešte treba zmusti to malo dok smo na moru i dok traje sezona. Zapraf ti ljudi kaj živiju na moru još dan danas ne razmeju zakaj mi furešti uopče dolazimo na more. Kaj ne bi bilo jednostavnije da im pošaljemo peneze i ostanemo doma?