Dnevnik tate Bena: Slobodni dan
Sedimo neki dan žena i ja h gostioni. I šogor je bil z nama, ali on uopče nije bitan za cijelu priču. Samo sam ga spomenul jer je bil tam....
Sedimo neki dan žena i ja h gostioni. I šogor je bil z nama, ali on uopče nije bitan za cijelu priču. Samo sam ga spomenul jer je bil tam. I dojde jedan par (muž i žena) s troje dece. Jedno još malo nosiju ga h nosiljki i dvoje malo veče, ali čini mi se da još nejdeju h školu. I baš to dvoje dece nam je upalo u oko.
Kak su samo mirno sedeli na stolcima. I normalno, odma smo se žena i ja zmislili kak je nama bilo u takvim situacijama. Dok smo imali samo Patriciju nije bilo nikakvih problema. Mislim nisu to ni sad problemi, ali ne znam kak da se izrazim. Mogli smo ž njom iti kam smo šteli. To je bilo tak mirno i tiho dete da je to neopisivo. Sandra je več bila nešto življa. Doduše u to vrijeme nam se činila nemogučom. Furt je bila u pokretu, furt je pripovedala, a ak nije pripovedala onda je popevala.
I kad bi nekam prešli ili je zafrkavala nas, a dosta često i Patriciju. Pa je onda znalo dojti do raznih razmirica, da ne velim sukoba. Sve dok nisu zrasle. Kak su one zrasle tak smo dobili i Graciu. S njom ni sekundu nemreš biti pri miru. Sve mora videti, sve mora čuti, sve mora probati, sve mora znati. I normalno, sve mora biti po njezinom. Kak su Patricija i Sandra dosta starije od Gracije, tak ju i učiju raznim stvarima. I to je, moram priznati, odlična nadopuna svemu kaj ju učimo žena i ja i kaj Gracia uči u vrtiču.
Između ostalog Sandra Graciu uči raznim pjesmama. Pogotovo od kad je Gracia krenula na Zabočke mališane (dječji zbor pri Društvu naša djeca Zabok - za one koji ne znaju kaj su Zabočki mališani). Sandra (koja je godinama pjevala u mališanima) zna skoro cjeli repertoar i uči Graciu pjesmicama koje vježbaju na zboru. Međutim uči Sandra nju i drugim pjesmama. Takozvanim lakim glazbenim notama. I tak je jednog dana Gracia doletela od Sandre u dnevnu sobu, gde smo bili žena i ja i počela popevati: „Uzbuna! Čuju se sirene.“
Gracia je shvatila odlazak u vrtič ko svoju pravo obavezu. Kak žena i ja idemo na posel, a Patricija i Sandra u školu, tak i ona mora u vrtič. Jedno jutro kad sam Graciju krenul oblačiti za vrtič pita ona mene: „Tata, a kad bu subota?“ Kak je bil petak, velim ja njoj da bu sutra subota. A ona veli: „Super, sutra imam slobodni dan.“