Ovaj snjeg mi ide na živce. Gdo je videl da se deca h dalmaciji moreju normalno sanjkati, a pri nama to, bar sad dok ovo pišem, nije moguče. Jer je opalo taman tolko snjega da zajebava po cestama i da se nemreš normalno voziti, ali ga za napraviti snjegoviča ili se sanjkati nema dosta.

A i loše je kvalitete za navedene aktivnosti. I to malo snjega kaj je opalo nisu u stanju počistiti. Čak i da je opalo više snjega h Zaboku je sve manje mesta gde bi se deca mogla sanjkati. Zato je najbolje prejti nekam gde ima normalnog mesta za to. I imal sam u planu to napraviti ovaj vikend. Malo prejti do Gorskog Kotara na jedan sanjkaški izlet. Ali je za to bilo malo preveč zima, a i stanje na cestama nije bilo baš najbolje.

Pa je izostalo iznenađenje i uživanje za decu. I ostale su nam zanimacije za po doma. Gracii je trenutno jako zanimljivo gledeti i poslušati dječje pjesmice na youtube-u. Sedne si ispred kompjutera i samo diktira kaj hoče poslušati. Sve više i više liči na Patriciju i Sandru koje večinu slobodnog vremena provode ispred monitora. Neki dan je nastala panika doma. Nekaj sam delal oko kablova i sve sam bil odštekal. I na kratko su ostale bez interneta. H sekundi je zavladala panika.
 
Uglavnom deca nam postajeju ovisnici o internetu i kompjuterima. Ili to več jesu. Sandri i Patriciji morem dojti h sobu a da niti ne vidiju da sam tam. Oči su im zaljepljene za ekrane, h vuhima slušalice. I ne reagiraju na vanjske podražaje. Za razliku od njih Gracia si još i začaga uz muziku s kompjutera.

Uz več tradicionalne dječje pjesmice poput Kad si sretan ili Hoki poki trenutno su aktualne E moj medo i Ema. Ema je jedna ljubavna pjesmica o djevojčici Emi tera se zaljubila h dečka kaj je došel h njezin razred, dok je E moj medo pjesmica o medi teri je pčelama hkral med iz košnice pa su ga pčele spikale.

I onda dok hopsa uz to Gracia ima naviku i hopsati po meni. Pa mi zna i porinuti prst h oko. Ili me bubne na neko nezgodno mesto. Kad skuži kaj je napravila krenu isprike. „Tata opjosti nisam htela.“ Pa onda dobim koju pusu. I krene mi važno objašnjavati: „Nije ti to ništa. Nebu te više bojelo. Bude dobjo.“ I za sam kraj kak još ne izgovara OK veli samo „Kej!“