Baš tak. Joj meni joj. Jedino kaj mi još ostaje je jahkanje. I sve mi se vidi da ne dobro. Već sam napisal kak mi je plača prešla hnadol. Ali jedno zlo ne dolazi samo. Veliju naši stari. I imaju praf. Neki dan me moja banka iznenadila. Mislim, nije moja banka, nego banka h teroj plaču i honorar primam i tera mi je dala kredit. I to jako skupi. S dost velikim kamatama. E, i ta banka meni prošli tjedan pošalje čestitku. A nutra piše: „Poštovani gospodine Benčić, … (kak su ljubazni na početku, da mi je mam sve nekaj čudno) … pa dalje piše kak je teška situacija opčenito, pa i h našoj državi, pa dalje piše kak ja pri njima imam kredit (ko da to bez toga nisam znal) i da je uprava banke zato odlučila zdiči kamate (valjda bi bankrotirali da to nisu napravili). I tak da mi je sad kamata mizernih 10 cijelih i nekaj sitno posto.

Kad bi ja došel tam k njima h tu stranu zemlju od kud je banka i rekel da dajem kredite po toj kamatnoj stopi ljudi tam bi mi rekli da sam bedak, a policija bi me zaprla jer bi rekli da sam lihvar najgorše vrste. Kad malo bolje razmislim i jesam bedak kaj sam si zel takef kredit.

Najgorše nas ipak pljačkaju na našoj deci. Naročito onoj fest maloj. Kakvu imam jednu doma. Jer za malu decu moraš kupiti, hočeš nečeš neke stvari. Evo kaj se meni dogodilo. Izgleda da su našoj najmlajšoj Gracii (hmmm, jesam ja to dobro dekliniral?) počeli zubi rasti. I veli meni najbolja od svih žena, supruga i majki da h apoteki kupim ono kaj deca moreju gristi da si to malo počohaju da im bu lakše. I još da ne kupim nekaj krivo prejde ona na internet i pokaže mi točno teri modeli dolaziju u obzir. Još sam si to sprintal za svaki slučaj. Tak ja dojdem h apoteku i na polici s proizvodima raznih proizvođača teroga je najbolja od svih žena navela kao jedinog od kojeg se to smije kupiti najdem tu jednu jedinu grickalicu (tak se to zove i nije grickalica za grickati uz televizor dok je utakmica ili napeti film s John Wayneom, i nije ona grickalica za one teri ne grizeju nokte nego ih s tim režeju, nego se to zove tak jer mala deca to kakti grickaju). Na toj grickalici piše da košta nekaj prek 30 kuna. A ja h ruki držim sprintani papir i gledim da h web-shopu ta ista grickalica košta nekaj manje od 20 kuna. Devetnaest i nekaj sitno. A ja to moram kupiti. I tak to držim h ruki, sav hud više onak sebi h bradu komentiram da su tu h ljekarni lopovi i da kak je najlježe služiti na betežnima i na maloj deci. Ali sam to dost glasno komentiral tak kaj me čula ona pucka tam iza pulta. E zbog mojeg gunđanja ili je morti zbilja greška veli pucka meni da nije ta cijena kaj je na omotu, neg da to zapraf košta dvajist i jednu kunu. Zakaj je na omotu jedna cijena, a na blagajni druga? Gdje je sad inspekcija nekakva? Mojoj ženi su h dučanu mam kaznu napisali jer se cijene nisu poklapale. I inspektora nije zanimalo kaj je moja žena u trenutku kad je on došel h dučan rezala papir s cjenama za zmeniti. I još mu je pokazala da je cijena tu med tim papirima. A on nič. Piše zapisnik. I to za par lip. Ovdje h apoteki je razlika za dobrih 10 kuna i nikome nič.