Prethodna kolumna
Slijedeća kolumna

Dnevnik tate Bena: Guranje nosa gde ne treba

Prije par tjedni h nekakvom biltenu kaj se za badaf djeli po Zagorju šef toga našel pozvan da se neizravno i mene dotakne. S tim čovekom sam se h životu videl par put i ne vidim razloga da omalovažava moje pisanje. Nije da za sebe mislim da sem neki vrli novinar, ali počel sam pisati za novine dok je taj isti još rajngleke po pjesku vljekel. I nekog vraga sam se valjda nafčil u ovih več od 20 ljet kaj kaj delam h tiskanim i elektroničkim medijima.

Prošli put sam se dotaknul anđela čuvara, i spomenul sam da ponekad ti „anđeli“ poprime ljudski oblik. To nikak nije dobro. Naročito kad vam se ničim izazvani počneju mješati u život. Ili paziti na vas a da ih to nišči nije iskal. Onda tu zna svega biti.

Takvi obično znaju rijevati nos gde mu nije mesto. Pa se tak prije par tjedni h nekakvom biltenu kaj se za badaf djeli po Zagorju šef toga našel pozvan da se neizravno i mene dotakne. S tim čovekom sam se h životu videl par put i ne vidim razloga da omalovažava moje pisanje.

Nije da za sebe mislim da sem neki vrli novinar, ali počel sam pisati za novine dok je taj isti još rajngleke po pjesku vljekel. I nekog vraga sam se valjda nafčil u ovih več od 20 ljet kaj kaj delam h tiskanim i elektroničkim medijima. I onda se ničim izazvan spomenuti gospodin u jednom svojem tekstu između ostalog spomenul i mene. Nije me osobno spomenul, ali je napisal da se tekstovi iz Zagorskog doslovno prekopiraju za Zabočki list.

To mi samo pokazuje da nije pročital Zabočki i da melje bezveze. Jer sam svaki članak koji je objavljen u Zabočkom listu posebno napisao za te novine. I kaj sad? Čini mi se da gospon ili nije razmišljal kad je to pisal, ili je razmišljal ne sa svojom nego nečijom drugom ili nekom drugom glavom.

Prošli tjedan sam bil na moru. Šef me steral da skoristim lanjski godišnji pa sam doma. Mama i tata su šteli iti na more da malo počistiju i proljuftaju hižu. A Gracia je na bolovanju. Nejde h vrtić jer je povrijeđena. Pa smo nas 4 prešli na par dana na more. Mama i tata su čistili, a ja sam s Graciom užival. Zapraf Gracia je uživala i norila, a ja sam skakal za njom. Tam na Cresu je se puno trešnji. Pa sam se zmislil kak su mi furt bile slajše one s drijeva od onih kaj se kupiju.

Ali kad imate malo djete sa sobom onda je veliki problem preskočiti one njihove suhozide i dojti do trešnji. Pa je se ostalo samo na sječanjima na neke davne dane. More je još premrzlo za kupanje. Bar za Graciu. Ja bi se morti i skupal da sam mogel sam na plažu prejti. Ovak smo imali skoro svaki dan isto. Jedan park, drugi park, plaža. Trebalo je sprejti sve igračke h jednom parku, pa se h drugom parku i na plaži hitati kamenčeke h vodu. U pauzama između toga na sladač.

Kad sam več bil na moru pogledal sam i kakve su cijene. Kila paradajza 26 kuna, kila jagoda 34 kune i kila več spomenutih trešnji 30 kuna. i sladoled je skuplješi nego pri nama. Tu h Zaboku h slastičarni gde ga kupujem je kugla po 6 kuna, tam je 7.

Još da mi je znati zakaj se sako ljeto z nova tome čudim?

Facebook