Pisanice ili uskrsna jaja nisu samo simbol života već i uvriježni poklon za najveći kršćanski blagdan. Na njima su često bile ispisane poruke, nerijetko ljubavnog sadržaja, a običaji oko pisanica razlikuju se u Hrvastkoj od regije do regije. Dok se u Međimurju najčešće pisalo na uskrsno jaje: „Ovo se jaje za poljubac daje“, u Podravini su djevojke svoje pisanice ponosno stavljale u prozore, dok bi na hrvatskome jugu – u dubrovačkome primorju udavače svojemu zaručniku darovale 12 jaja, a budućoj svekrvi ispekle pletenicu od tijesta. Što se radilo s pisanicama u Zagorju, znala je naša hraščisnka baka Ivka, pučka mudrica.

- Pri nas je bil i ostal običaj da se pisanice donesu vu hižu kam ideš za vuzmene dane ili se da detetu štere ti duojde vu hižu na Velike dane. Najlepšu pisanicu dekle bi furt čuvale za svojega dečka i nju čak nej dale nikome videti prije nek odabranik njezina srčeka dobi jajce vu ruke. Denes se to tak više ne njeguje i puce bi rajše da im zaručnik za Vuzem da zlatni lanjček ili narukvicu nek kokošinje pofrbane jajce - smijala se baka. Pitali smo baku kako su se nekada radile boje za pisanice jer ih nije bilo za kupiti kao danas.

- Če sme šteli črljenu pisanicu, farbali sme ju z crvenim lukom ili z ciklju, z bobica biezge (bazge) če sme šteli da bu črna, z kuoru od hrasta za hrđavu (smeđu) boju. Spretneše babe pisanicu znaju napraviti i zelenu tak da ju pofrbaju z puorilukom. A onda se pisanice nacifraju z voskom i denu vu košaru vu štere je slama ili mlada detelja ak je zrasla do Vuzma - savjetovala je baka.