Valentinovo je jedan od najomiljenijih praznika današnjice. Iako ga mnogi smatraju produktom konzumentskog društva, povijesna pozadina Valentinova seže još u stari Rim.

On je, legenda kaže, bio svećenik koji se oglušio o naredbu cara i dalje u tajnosti vjenčavao vojnike, kojima je bila zabranjena ženidba, pomisao na ljubav i obitelj, već su se morali koncentrirati na borbu. Car je zato Valentina smaknuo 14. veljače, otkad se ovaj svetac i slavi. Kako su Valentinovo doživljavali i što su taj dan radili naši „dedeki“ i „babice“, znala je pričati hraščinska baka Ivka, pučka mudrica.

- Na Valentinove su se dekle posebne vređivale jer bi znale od dečka šteremu se dopadaju dobivati cukor zamotan vu šarenomu papijieru ili svileni rupček. Puce bi na Valentinove po vuni hodile da bi vidle kakvoga ptičeka. Veruvale se da ake na Valentinove puca prve vidi vrapca, puca bu zela siromaka. Če krej nje preleti črljeni (crvendać) tič, onda bu zela čoveka šteri bu furt na putu, trguovca ili mornara. Če vidi češljugara, onda bu je sekira opala vu med jer bu ju dopal bogatun - pripovijedala je baka.

Na Valentinovo je vrijedilo još nekoliko „zakonitosti“.

- Ak je lijiepe vrijeme na Valentinove, onda bu takve i cijele lete. Furt su tuo ponavljali naši stari. Babe na Valentinove nisu smijiele šivati, krpati ni presti jer se rekle da ih sv. Valentin čuva od nevolje pak njemu vu čast moraju miruvati te dan - ponavljala je baka.

Valentinovo je nekad smatrano i prvim danom proljeća, što je bilo i zapisano u starim kalendarima.