Jedan od važnijih blagdana u godini u hrvatskome narodu je Ivandan ili Ivanje (24. lipnja). U Zagorju je posebno važan taj dan jer tad imendan slave svi Iveki, Ivkice, Vanče i Ivančice.

Što je o svemu znala reći naša hraščinska baka Ivka:

- Kak sam i ja godovnjača na Ivanje, par danof bi se priređuvala za te dan. Večer prije znala bi još kaka pucka gibanicu speči i z vrmara zvleči najlepšu opravu šteru sam na imendan imiela pri meše. Je, same prije nije bile tulike časa kak denes da se slavi jer je bile pune posla. Osim vu štale, koci i gorica, posla je bile i z medicinu - govorila je baka.

Naime, nekad se za svako nije išlo u ljekarnu, koje su nekima bile udaljene od domova i nekoliko desetaka kilometra, već se u prirodi skupljalo ljekovito bilje kojima se odagnala bol.

- Veli se da se gumilica (kamilica) bere do Ivanja jer same do toga dana ima jakost. Če ju berete pokle 24. šestoga, onda imate piesju gumilicu štera ničemu na služi - pojašnjavala je baka.

A što se još radilo na Ivanje, pitali bi staricu.

- Nešteri bi i na Ivanje kurili krijies šteri pak nije bil tak veliki kak za Vuzem. Jer, te ogenj treba preskakuvati da bi se kumer i vragi bijiežali od nas. Tuo ne znači da nas same coprnice i veštice ne bi napadale te lete, več i si nametniki: vuši, stenice, buhe, skakavci, gusenice, kumarci, ose, šršuni i druga napast - rekla bi baka koja je znala i jedan zgodan trik za Ivanje.

- Na Ivanje su se delali venčeki od ruožic štere su puce metale na galvu. Ak su puce štele znati od kud bu im došel dečke ili ženik, onda su vu potek hitile vijenec od ruožic. Na koju stranu venček krene, z te bu strane njezin muž - smijala se baka.