Da je šiba izišla iz Raja, znaju svi stariji Zagoroci kojima nisu strane packe koje su dobili u školi ili povlačenje za uši kad su doma bili zločesti. Unaprijed želimo reći da ovim tekstom nikako ne želimo potaknuti nasilje ili ga na bilo koji način opravdavati.

Riječ je o iskustvima naših starih, o kojima je podosta znala hraščinska baka Ivka.

- Gda niesme bili dobri, gda sme deca bili, tatek bi prešel po šibu i onda bi ju prve del krej peči da ju mi vidime. Ake sme i dalje bili zločesti, onda je z nju po puodu vudril, da nas zaplaši i da vidime kaj nas čaka jer nije imel srca mam nas nasmicati, kaj sme, mouram priznati, itekak zaslužili. A če ni onda nijesme stali s dijelanjem gluposti, sakoga bi male z šibucu vudril po riti ili po noga. Mam bi se smirili jer nas je bile više sram nek nas je bolele - prisjećala se baka.

Starica je znala govoriti o slučajevima kad se počiniteljima nepodopština nije moglo stati na kraj, nego kažnjavanjem.

- Najviše dečeci su bili tak zločesti da su se po visuoki drvi spinjali, po brvi hodili, tuđe piščance z jabukami gađali, krali čriešnje i paradjez z susedovoga vrta, peneze z vrmara si uzimali i kupovali si cukor ili duhan, gda su več vekši bili. Nešteri nijiesu ni vu školu šteli hoditi, nek bi, kak muoj pokojni muž, Buog mu se smiluj, vu drvocep rubaču skrivali. Je, bila je same jena rubača za škuolu, i ak je nije bile, nije se mogle nikam iti. Onda nije bile drugoga lijieka, nek z šibu po riti ili klečati na kuruze. Je, tak je tuo bile.

-Denes se, pak, to ne same da ne dijela, več se bojiš bile kaj i detetu reči ili ga pošpuatati, jer te more sused ili nešči drugi čuti i prijaviti te. I eto ti vraga. Same to nije dobre jer se onda dijela šte kaj oče i zate je tulike problemof z mladi šteri piju, skiču se i trošiju drogu. Kaj je to droga? Jel se tuo ije, pije ili se frče kak duhan - pitala je starica autora ovog teksta jer iako s devet desetljeća na ramenima, nikad se u životu nije susrela sa opijatima.