Prethodna kolumna
Slijedeća kolumna

Dnevnik tate Bena: Izlaz iz recesije

Piše: Tomislav Benčić

Kak sam ja prepun ideja tak imam ideju i za izlaz iz recesije. U zadnje vrijeme se naveliko poč



Kak sam ja prepun ideja tak imam ideju i za izlaz iz recesije. U zadnje vrijeme se naveliko počelo hapsiti. A h zatvorima mesta nema. I po novom zekapeu (Zakon o kaznenom postupku) je ljepo navedena mogučnost oduzimanja protupravno stečene imovinske koristi. Drugim riječima ono kaj je nešči hkral mu se more zeti. I kaj se onda događa. Država si je pobrala prilično penez od ovih kaj su ih strpali h rešt. A mesta h reštu nema. Znači da treba proširiti ove stare ili napraviti neki novi smještajni kapacitet.

Za napraviti to država ima penez jer je ovima koji su h reštu to zela. A za novi rešt ili proširenje starih trebaju prvo građevinarci. Da bi oni imeli s čim zidati trebaju cigel, cement, sipinu, crijep, armaturu, … To se treba negde nabaviti pa se odma angažiraju ciglane, cementare, željezare, itd. I proizvodnja se pokrenula. Svi ti silni šljakeri kaj bi na tome delali trebaju i nekaj jesti. Znači pokreče se i proizvodnja hrane. Da bi se ta hrana napravila treba i poljoprivredu pokrenuti. Nemreš samo jesti i delati. Treba si i nekaj spiti. Evo posla i za pivovare, vinarije (naročito one točimo od litre na više), a videl sam da ima i onih teri sok pijeju. Kad se napraviju zidi i dene krov onda treba deti i struju, vodu, stolariju. Valjda sad ne moram objašnjavati da za to treba žice, cijevi, pipe, prozore, vrata, i još ohoho toga. Pa se i te grane industrije pokreneju. Ovi po željezarama se plačeju kak nema posla. A za rešt osim kaj bi trebali armaturu napraviti treba i rešetke za okna i vrata. Kakef bi to bil rešt da nema rešetki? Če se bi malo renoviral Goli otok onda bi i za brodogradilišta bilo posla. Kak buš došel na Goli otok nego z brodom? Tak bi ja do zutra mogel nabrajati kaj bi se sve moglo pokrenuti.

Ono kaj meni bitnije je da se Gracia pokrenula. Više za hodanje ne treba zid, ormar, kauč, niti nič sličnog. S tim je došel i novi problem. Treba djete hloviti i paziti na saki korak. Jer h kuhinji su interesantni elementi z vratima i ladicama. Koje ona otpira ko velika. I se ju zanima. Se mora videti. I popipati. A za svaki slučaj i probati morti je to kaj se zgrabi i jestivo. Da to ne sprobava s pesovom hranom njegove posude za jesti i piti več nisu v hodniku.

Da budem iskren ne znam kakva su to vremena došla. Dok sam ja išel h 8. razred moral sam doma pitati e bi morti smel prejti nekam van h večer. A moja Patricija veli da ona hoče van i gotovo. I onda se još ona i moje kumče Rea prek emesena dogovoriju kak buju zajednički napravile pritisak na moju ženu, mene, Patricijinu i Sandrinu kumicu i kuma. I kad popustimo još moramo pitati kam smijemo mi van prejti da se slučajno ne zastanemo negde jer bu njih onda sram.

Facebook