Valjda znate kaj su bili dinosauri. Če i ne znate sigurno znate da ih više nema, da su izumrli. Iako ta bića več ne postojiju sam pojam se u upotrebi i dan danas zadržal. I uglavnom označava nekoga ili nekaj kaj je pregazilo vrijeme.

Tak se i ja tu i tam osječam ko dinosaur. Daleko od toga da me pregazilo vrijeme. Uredno pratim napredak tehnike i tehnologije i uspijevam dobrim dijelom sve to pratiti. Kompjuteru ne prilazim sa strahom. Ko neki iz moje generacije, pa čak i mlajši.

Nisam sad neki vrhunski kompjuterski stručnjak, ali mislim da znam nekaj več od prosječnog korisnika kompjutera. Barem u nekim dijelovima. Nikakav problem mi ne predstavlja rastepsti kompjuter, fizički ga počistiti, zmeniti ili nadograditi neki dio nutra h njemu. Poduži je i niz programa s kojima se odlično služim ili barem dobro služim. Međutim možda i griješim. Tak sam mislil da znam puno i o fejsu. A zapraf jedino kaj znam je nekaj napisati, deti nekakaf link, prokomentirati nekaj i aploudati fotke. I mislil sam da je to to. Sve dok mi žena i deca nisu objasnili da ima toga još. Znam da ima.

Igram i igrice. Pa su mi pokazale ni sam ne znam kaj. Znam samo da sam se z bog nepoznavanja i štekanja fejsa skoro s ženom posvadil. Bil sam objavil nekaj na ženinom zidu, a to nije bilo vidljivo na mojem. Pa sam mislil da me je blokirala. Pa su mi žena i deca pojasnile da me je blokirala onda ne bi mogel ni po njezinom zidu pisati.

Ono kaj mi baš nije leglo su mobiteli. Kad sam počel to koristiti vrlo brzo sam skužil sve kaj ima. A nije baš puno toga niti imel moj prvi mobitel. Mogel si nazvati nekoga, napisati poruku, imel je par igric, budilicu, kalkulator, štopericu i to je to. Od tih dana su na mobitele nametali svašta. Djelom sam još pratil razvoj mobitela. Kad su se pojavili mobiteli s kamerama, to nije bil problem za koristiti. Je da su na početku fotke bile nikakve, ali sad ima sve več i več megapixela i fotke mogu biti super. Dobro mi dojde i diktafon. Ne moram više na teren nositi svojeg starog, kaj je još na kazete, nego vužgem ovog na mobitelu i snimim kaj trebam. Tu i tam prejdem na internet da si nekaj pogledam.

Sve to kaj sam nabrojil je manji dio onoga kaj sve danas morete s mobitelom. Da mi sad nešči da ne znam kakve peneze da mu nabrojim kaj sve moj mobitel more i ima ne bi znal reči. Sigurno bi dosta toga izostavil.

Gde se ja osječam ko dinosaur? U današnjoj, nazovimo to popularnoj mužiki. Neki dan, prošli tjedan Sandra i ja sedimo u kuhinji, a na televizoru h dnevnoj sobi igra MTV. Ja sam bil s leđima okrenut i nisam videl televizor, a Sandra me pita „E dobro pjeva?“. Misleć pritom na trenutnog izvođača na televizoru. Nisam se baš nikak izjasnil, pa mi je Sandra pojasnila da je to onaj sad popularni Biber. Da budem iskren ja sam mislil da nekakva ženska popeva.