Kišna ljeta bila su česta inspiracija za narodne izreke, ali i pošalice s kojima ja bila na «ti» naša hraščinska baka Ivka, pučka prognozerka.

- Gda je vrijieme vu letu čudne, posebne vu sedmomu mesecu, i gda saki dan curi a i pekovina (pripeka) je, naše bi babice znale reči: Sunce grieje, dešč curi, stara bab rit smudi», smijala se baka. A koji je točni značaj ove šaljive uzrečice, pitali smo baku.

- Je, ak je v jutre dešč, a populdan žrguče sunce, tuo nebre biti dobre za niš, osim za drač. Jer se gorice smudiju, a na vrtu se kvari, a i se zlo

(nametnici) imaju vlast nad šalatu, lukom i krampijierom. Puži se vleču po šalate i su ju zgrizeju. Zate takve vrijime ne velja, i jaosiga seljaku če potraje i do druge pulovice srpnja - govorila bi baka. Nije li gora suša od velikih kiša, bili smo znatiželjni.

- Suša seljaku zeme jen kruh, a veliki dešč i poplave dva. Jer voda se pobije i zatuče vu zemlju i one kaj je posajene počne gnjileti vu velike vutkine. A ak je suša, lafke se zaliieje i če treba, i z poteka se voda donese. Same navijiek trebame znati da je vrijieme kaka i ljudi, zmotane, i da mu nigda ne treba veruvati. Same od toga nije treba delati parade jer bu se došle na svoje meste. Pak se bume mi još plakali kaj nema dežđa - ponavljala bi baka za ljetnih kišnih dana.