Uz svu silu prijedloga zakona kojima je zatrpan Sabor nalazi se i jedan u kojemu se predlaže uvođenje još jednog spomendana. Več samo pisanje o tome me počelo nervirati. Iz razloga jer mi program za pisanje teksta riječ spomendan podcrta ko da je napisana pogrešno. Kak bi bila krivo napisana, ak je tak u zakonu? Gdo sad nema pojma? Program za pisanje teksta ili naše zakonodavstvo? Valjda program za pisanje teksta. Jer naše zakonodavstvo je dobro. I imamo dobre zakone. Samo kaj ih se baš ne držimo svi.

Da se ja vrnem na spomendane. Opet mi je to podcrtal. Nema veze. Uglavnom prijedlog izmjena i dopuna zakona o blagdanima, neradnim danima i spomendanima je da se 30. travanj proglasi spomendanom na hrabrost i žrtvu Zrinskih i Frankopana. Slažem se da su to značajni ljudi u našoj povijesti i da im treba odati počast. Međutim ono kaj mi je upalo u oko je popis saborskih zastupnika koji to podržavaju. Među njima je i jedan naš. Nebum ga imenoval. Taj saborski zastupnik je uredno svoje ime i prezime napisal velikim štampanim slovima. I uredno je na kraju imena na veliko štampano J del točku. Iznad J. Ne znam kam je on i kad išel h školu, ali dok sam ja išel h prvi razred osnovne škole učiteljica nas je učila da se na velika štampana slova I i J ne mečeju točke. Nego samo na malo „i“ i na malo “j“.

Normalno da je prijedlog izmjena i dopuna zakona ušel u saborsku proceduru po hitnom postupku. Za razliku od na primjer zakona o rokovima plačanja obveza. U kojem piše da bi saki trebal platiti kaj je dužan u roku od 30 dana.

Sandra je nekaj trebala sprintati a doma smo ostali bez tinte u boji u printeru. Kak to blesavo zvuči. Tinta u boji. Ali pri nama se tak veli za to. Čak i na deklaraciji zaljepljenoj na kutiju piše tinta pa iza toga model i na kraju tri-colour. Ono kaj ne štima je to kaj to nije tinta u tri boje nego su tri različite boje, svaka u posebnom spremniku spojene posebnim diznama koje špricaju te tri boje po papiru u različitim omjerima. Uz to imamo i pomiješana dva jezika u istom izrazu. „TRI-COLOUR“ Kaj to je?

No, to sad nema veze s onim kaj sam zapraf štel napisati. Dojdem ja h dučan i na proizvodu kojeg hoču kupiti je istaknuta cijena od skoro 150 kuna. malo sam pogledal i rekel prodavaču da su skupi. Nakon kračeg razgovora i njegovog tipkanja po komjuteru ispalo je da bu mi ju prodal za nekih 130 kuna. I sprintal mi je račun s kase na 130 i nekaj kuna. H maloprodaju se ne razmem preveč, ali se zmislim da je mojoj ženi dok je bila šef h jednom dučanu inspektor napisal prijavu za razliku od par lipa (o tome sam isto pisal prije nekog vremena, pa ak nekog zanima kaj je bilo prelistajte stare brojeve novina ili poiščite na inetrnetu).