Nakon dosta najava da buju zrušili Titov spomenik v Kumrovcu, nešči je ipak došel u priliku da to i napravi. A kaj je napravil? Uništil je brončani odljevak skulpture čoveka čiji je život obilježil jedno stolječe v povijesti naše nacije.

Kad nešći pokušava usporediti spomenike pojedinim stranama iz drugoga svjetskoga rata onda je u krivom ake miješa imena nekakvoga Francetića z imenom Josipa Broza.
Tu se ne dela o spomenikima.

Reč je o tome da je onaj prvi anonimus za kojega ne bi ni znali da mu nešči nije išel postavljat spomenik, dok Josip Broz ima svoje spomenike po cijelomu svijetu!
A i da ih nema, ima ugled i mesto v povijesti ko jeden od najznačajnijih svjetskih političara dvadesetoga stolječa. Zagorec!

I kak mu onda more štetiti ak nekakev majmun usred noči (da ima hrabrosti to bi napravil po danu) zruši metalni spomenik.

Taj buju spomenik ionak popravili na trošek građana ove države.
Nakon toga krenula je akcija policije koja je svoje patrole postavila na se cestovne pravce, čak su i Slovence angažirali, no bojim se da je taj došel z suprotne strane. no Kak buju skužili ko je postavil eksploziv ak ga i zaustaviju, nisu mogli objasniti.
Kak zgleda postavljač eksploziva?

Da li mu piše na čelu ili ima pun auto paklenih naprava pa ga se lahko skuži?

Kaj je najbolje, policija je i v jutre bila na cesti ne bi li kojim slučajem na njih naletel junak koji je presudil Josipu Brozu. Izgled zagorske policije to je jutro najbolje pokazival njihovu moč. Zgledali su pokislo kaj od dežđa koji im je curel po glavami, kaj od nemoči da nekaj konkretno napraviju. No svoje buju frustracije imeli vremena lečiti pisanjem kazni za krivo parkiranje.
Dolazime do zaključka da se za svoju sigurnost i sigurnost svojih vrijednosti očito morame pobrinuti sami. Nije same policija kriva za to kaj nemreme stati na kraj ovakvomu vandalizmu.

Za vrijeme Josipa Broza takvi su delikventi večinom završavali iza rešetki. Mnogi su poslije to iskoristili da bi se prodavali pod političke zatvorenike, a naši su ljudi tu priču popušili i prešuteli. Normalne nišči se ne bi štel mešati dok njemu rit ne strada, a kad se to desi onda je panika. Da, ali onda je prekesne.

Mi sami trebame svojim ponašanjem i reakcijami ostaviti dojam do čega nam je stale i kaj zapravo hočeme. I kaj sme za to spremni napraviti.
Da je onaj koji je zrušil Titov spomenik protiv sebe imel odlučne ljude to mu ne bi pale na pamet jer bi znal da ga ni policija ni država neju spasili od bijesa onih koji svoje vrijednosti ne daju dirati. Ali kad ostavimo dojam da sme mlakonje, da se mirime sa saku situaciju, onda nas nišći nema motiva štititi, pa ni policija. Upravo je Josip Broz bil primer čoveka koji je bil odlučan i jaki karakter. Nikakva ga sila nije mogla spriječiti u nakani da napravi ono za kaj je mislil da je ispravno.

Bil on u krivu ili pravu nije se dal zajebavati.
Za razliku od nas.

I opet se bu po bertijama i frizerskim salonima komentirale kaj se to v Kumrovcu dogodile.

Na žalost večina naših ljudi nema nikakve sličnosti z ljudima poput Gupca, Tita ili Tuđmana, bez obzira kaj oni u svojem vremenu značili. Naši su ljudi skloni kritizirati po skrivečki i biti tuđi sluge. Zate se plašim Evrope v teroj bu naše mesto na dnu onoga kaj se zove društve. Osim ak kojim čudom skupime male hrabrosti, velime i pokažeme javne kaj mislime i kaj sme sami za se kadri napraviti kad su u pitanju vrijednosti zbog terih bi trebali biti civilizirane društve.