Kad bismo napisali da smo u Termama Tuhelj popili piće i napravili ekskluzivni intervju s komičarima Mladenom Horvatom, Damirom Folnegovićem i Ahmedom Al Rahimom, samo najvjerniji obožavatelji znali bi da se radi o popularnim učenicima Pervanove Večernje škole, Denisu, Blažu i sudanskom Hercegovcu Antimonu.

Kako je čitav razgovor na kraju ispao tako da više sliči još jednoj epizodi Večernje školenego razgovoru novinara s poznatim komičarima, prenosimo ga u cijelosti, a njih ćemo imenovati njihovim školskim imenima.



ZL: Od kud Večernja škola u Termama Tuhelj?

Denis: A, da. Evo nas u Zagorju.

ZL: Vidim, nema profesora, niti svih učenika…

Blaž: Same odlikaši.

Denis: To je spoj ugodnog i korisnog. Družimo se tu ovaj vikend s nekim našim poslovnim partnerima koji ovdje imaju u Termama Tuhelj team building i, recimo, da smo pomirili dvije krajnosti, kako odmah potrošiti zarađeni novac.

ZL: Pa nije valjda tak skupo ovdje da ste potrošili svu zaradu?

Antimon: Mislim, skoro dvije trećine smo potrošili, čekat ćemo još malo pa ćemo potrošiti ostalo.

ZL: Hoće biti onda i pritisaka na vaše sponzore da podebljaju tu cifru?

Antimon: Pa sponzor plaća sve. Bez sponzora nema živote. Nema kruva.

ZL: Blaž, imate i vi Prigorci kakve bazene? Ste skopali kaj?

Blaž: Jeee, mi sad već imame ljekovitu vodu. Ali na pipu. Mušku vodu na pipu.

ZL: Za koje stvari koristite tu vodu?

Blaž: Za sad samo za reumu. Noge se moče u vodi. Donji dio. Samo od koljena na dolje.

Antimon: Meni, ovaaaj…, moram reći, mislim, od jučer smo tu, ali ništaaa nemreš… Mislim, ako je to turističko mesto, treba službeni jezik ili hrvatski ili engleski, ali ovaj zagorski…, mislim, stvarno je teško razumet. Kod konobara ne možeš naručit klopu koju bi htio, tražiš hladna voda donese ti led i takve stvari. Komunikejšen eror. Engleski ne zna, u sobama vidim ima hrvatski piše, ali ne zna pričat.

Blaž: Dobro, Ante pomalo uči, ja bum ga naučil puno stvari. Već je sad naučil kaj je šekret, kaj su purižaki, najže i to. A kaj se tiče plaćanja ja uopće ne znam koje su cene jer nisam niš platil. Nemrem niš platiti, vsi se samo revaju da buju platili.

ZL: Denise, pretpostavljam da ti kužiš zagorski.

Denis: Ja jako dobro kužim zagorski. Čak imam informaciju da moje prezime vuče korijene iz Zagorja. Horvat, ne. Tak da se tu osjećam kao doma.

ZL: Jel bilo kakvih simpatija već ovdje u Zagorju?

Denis: Evo, upravo nam je ova konobarica jako simpatična…

Antimon: Ima simpatija ali su opasne, teške. Mislim, strah mi Zagorki. Tako ti dođe i viče na tebe. Ova konobarica, mislim, bilo mi je teško naručiti uopće. Sjedim tu, donese svima njima piće, meni nije ništa donijela. A šta ćeš joj reć?

Denis: To je zato jer si joj simpatičan. Ma ona je htjela uspostavit kontakt, a Ante to nije shvatio. To joj je fora bila.

ZL: Dobro, hoćete razgledat malo Zagorje kad ste već tu?

Antimon: Trebali smo ići u Kumrovac i do Veletrgovišće, samo ne znamo gdje je ovaj Franjo Tahi…

ZL: On je pokopan u Donjoj Stubici.

Antimon: A to je isto Zagorje? Sve u Zagorje? I Tito, Tuđman i Tahi svi su iz Zagorje?

ZL: Da, jesu. Iako su neki svojedobno pričali da je Tito navodno bio Rus.

Blaž: Ne. Nije. To lažeju.

Antimon: Uglavnom, legende dolaze iz Zagorja. Ne znam kako, ali evo.

ZL: A koje su to poveznice između Tita, Tuđmana i Tahija?

Antimon: Aaaaa… Tito ima kuću u Veletrgovišće….

ZL: Ma ne, to je Tuđmanova kuća.

Antimon: A, da, da, Tuđman, a Tahi je bio ono… Seljačka buna. On je spasio…

Blaž: A Matija Gubavac?

Antimon: On je mučio seljake.

Blaž: A zakaj su ga prozvali Gubavac? Zato kaj je imel veliku gubicu?

Antimon: On je bio guba čovek. Kako bi rekli ovi mladi, bio je kul.

ZL: Da pređemo na ozbiljnije stvar. Ljetni odmor imate?

Antimon: Radni.

Blaž: Imamo radni ljetni odmor na brodu. Krećemo 22. srpnja iz Krka i do 5. kolovoza smo u Makarskoj, dakle, obići ćemo velik dio obale.

ZL: Jeste se kupali ovdje u Termama Tuhelj?

Blaž: Jesmo i sad ćemo popit piće i ići ćemo opet.

Denis: Veli Ante da je teška voda.

Blaž: Da i ruke ga od vode bole strašno.

Antimon: Ali dobro je, ima puno zanimacije.

ZL: Koja vam se zanimacija najviše dopala.

Antimon: Tobogan.

Blaž: Dobro, on se i inače ima s čim igrati, uvijek ima zanimaciju u rukama i tak...

Antimon: Tobogan je dobar i sad smo tu na slatka voda, onda idemo na slana voda i onda ja idem za Afriku.

ZL: Brodom?

Antimon: Nažalost, ne stignem.

Blaž: Ne, autobus ide Tuhelj – Sudan, sad su otvorili liniju.

Antimon: Idem snimati spot za Afriku papriku. To je jedan novi hit koji će sad izaći.

ZL: Imate već nekakav tekst gotov?

Antimon: Ma to će biti kao Štikla, al´ neće biti štikla nego će biti gumene čizme. Al na kraju će biti Afrika paprika.

Blaž: Ante je rekel da sad kad ide u Sudan da bu dopeljal pol Sudana sim u ovaj turistički centar.

ZL: Koliko Sudanci dolaze uopće u Europu kao turisti?

Antimon: Ne znam točno, ali dolaze puno. London krcat. Englezi. To je onako, tajna veza između kolonija.

ZL: Hoće li doći i obitelj?

Antimon: Da, bili su već.

ZL: A hoće li doći u Zagorje. Ako ne baš u Terme Tuhelj, možda u Kumrovec?

Antimon: U Kumrovec sigurno ne. A možda dođemo tuda.

Blaž: Čekaj, kak ne? A za vreme Tita si ti došel ovde.

Antimon: Dobro, ali vremena su menjaju.

ZL: Evo, pitanje kao strancu koji je došao u Hrvatsku i gledao sve ove promjene nekako sa strane, što se najviše promijenilo u posljednjih dvadesetak godina?

Denis: Zastava.

Antimon: Puno toga se promijenilo. Ja se sjećam, ja sam bio u ovaj bazen. To nije ništa bilo. Nije bilo tobogana. Sad ima tobogan.

Denis: I to ne jedan, nego više. Kolko? Pet komada.

Antimon: Puno toga.

Blaž: Tri od jedanput mogu ići dole.

Antimon: Pričamo ozbiljno. Puno toga se promijenilo.

Blaž: Je, klime su u sobama.

Antimon: Nije samo u sobama. I u autima. Sad nitko neće kupiti auto bez klima ili neće u hotel bez klima.

ZL: A jel vas smeta što ovdje u saunama nema klime?

Antimon: Je, to bi trebalo... vruće je unutra.

Denis: Pa da, to su trebali prvo ugradit. Dosta je neugodno unutra.

ZL: Pa da, sav se oznojiš.

Denis: Da, užas. Vruće je.

ZL: Ok. Da se vratimo malo na Zagorje. Ante, znaš koju zagorsku pjesmu?

Antimon: Znam, Lepe ti je, lepe ti je Zagorje zelene i Bakica su štrukle pekli...

ZL: Dobro, ta je međimurska, al smo blizu...

Antimon: Jel je? Koju još znam...?

Blaž: A onu Po lojtrici gor pa po lojtrici dol?

Antimon: Ne znam to.

Blaž: Kak ne znaš? (zapjeva op.a.) Paaa pooo lojtrici gooor, pa pooo lojtrici dol, pa po lojtrici gooor... To ne znaš pjesmu?

Antimon: Aaaa, to je lojtra gore dole.

Denis: Da, to su pokretne stepenice.

Antimon: Ali htio bi, ako ću imati prilika probati zagorske štrukle ovdje u Tuheljskim Toplicama. Ako to probam, onda dajem...

Denis: Imaju ti gore u dvorcu Mihanović.

Antimon: Ima tamo?

Denis: Ima, ima.

ZL: A znači već ste probali zagorske štrukle?

Antimon: Jesam, ali ovo u Zagrebu to nije to. To mi je jedna bakica pričala, kao... mora biti domaće vrhnje...

Denis: Ručno.

Antimon: Da. I domaći..., kak se zove... posuda mora biti zemljana i ne znam ... putar mora biti...

Blaž: I kuharica mora biti Zagorka.

Denis: I mora biti guzata. Ako kuharica nije guzata, štrukli su suhi.

Antimon: To je uglavnom to. I sir i vrhnje ide...

Blaž: Naravno, mora biti pravi domaći sir i vrhnje, prava domaća kuharica...

Antimon: To mi je baba Štefa rekla.

ZL: Dobro, evo, da se za kraj malo uozbiljimo, imate li u planu još kakav nastup u Zagorju u skoroj budućnosti?

Denis: Ne, velim ti, sad smo tu i to je jedan od zadnjih angažmana prije nego odemo na turneju.

Antimon: Poslije ćemo.

ZL: Ide li na jesen novi ciklus Večernje škole na HTV-u?

Denis: Nismo se još ništa s nikim konkretno dogovorili.

Blaž: To ćemo nakon turneje.

Antimon: Ali za Zagorje ćemo sigurno morati doći jednom, baš od Zaboka skroz do Krapina.

Izvor: Zagorski list