Miraz predstavlja novac, zemlju, ili druga materijalna dobra koja žena udajom donosi u novu familiju. Miraz je nekada bio doprinos mladenkine obitelji budućim troškovima koji nastaju njenim useljenjem u mladoženjin dom ili osnivanjem novog domaćinstva. Osiguravanje miraza nekada se gledalo kao na vrstu milostinje, opisano je u Wikipediji, no prava priča vezana za miraz i običaje ipak ide usmenom predajom. Nekada su se dečki ženili s 18, a puce s 15 godina.

Sugovornice, korisnice Udruge kućna pomoć, govorile su o običajima i mirazu

Donosimo nekoliko svjedočanstva starijih Zagorki, koje su već onda bile buntovne. Nisu se htjele udati za onoga koga su im namijenili roditelji, pa su za svojim odabranikom morale i pobjeći. Danica Mikac kaže kako su njoj roditelji naumili muža koji je imao doma samo dva brata, no ona si je izabrala dečka koji je imao još petero braće, a prije nije bilo poželjno ići u kuću s puno družine. - Mi smo bili bogati u ondašnje vrijeme. Svejedno su mi dali miraz. Dobila sam kravu, žahtor u kojem sam dojila, korito u kojem sam dijete kupala, namještaj: vrmar, krevet, stolice, stol, četiri vanjkuša, deset plahti, kolovrat i jedno jutro zemlje. Niti jedna puca nije išla zamuž, a da ne bi dobila kravicu i namještaj, jer su i svekrve dobro promatrale kaj je sneha donesla u miraz – ispričala je Danica, iskreno priznavši da joj je muž bio jako dobar, a svekrva kojekakva, no ona je svog dragana za par godina otpeljala natrag u svoj dom. – Ni meni moji mojega nisu dali ženiti, jer je bil na velikom brijegu, ali ja sam za njim svejedno prešla. Rekel mi je, ak me voliš, same odi z menom. I moji su meni, iako ih nisam posluhnula, morali dati miraz: kravu, namještaj, oral tranika u Lovrečanu… - ispričala je Ana Đukez, koja se kasnije sa suprugom s brega preselila u ravnicu gdje su sagradili i novu kuću. Znali su se dati i tadašni dinari, tarifa je bila oko 100 hiljada.

Prekinula tradiciju

I u doba kada se udavala Ivanka Parlaj, također je vladalo veliko siromaštvo, zato je i puca trebala, kaže, donijeti nešto u kuću u koju se udavala. – Ako si se htela oženiti, morala si imati postelju gdje budeš spavala s mužem, jer je ta obitelj u koju si došla imala pak svoju djecu i svoje kćeri koje je također trebala dati zamuž. Ja nisam uzela miraz iz moralnih razloga i tu sam obvezu prekinula. Zašto? Zato jer je moj tata bio bolestan, nije mogao raditi, nije imao nikakvih primanja, niti penzije. Kruha je doma bilo na knap. Ak se je spekel u subotu, ak ga je bilo do srijede, bilo je dobro. I ostavila sam im kravu da se imaju od čega prehraniti. Mama mi je spremila i deset plahti, to sam ostavila mlađoj sestri, a ja sam si par plahti kupila, jer sam onda počela već i raditi. Ormar sam si uzela na otplatu. Ta je kravica koju sam ostavila imala tele, i tu mladu telicu dobila je moja sestra kad se udavala. Nisam uopće gledala do bu kaj rekel, bila sam sretna da nisam osiromašila roditelje i pobrala im sve - prisjetila se Ivanka, kojoj je to svekrva, kaže, znala 'nabiti na nos'. Kako bi se izbjeglo darivanje, odnosno davanje miraza, česte su bile i zamjene, tzv. 'hmijembe', da je brat zel sestru, ili sestra brata iz iste hiže, tako da nije trebalo podjele zemlje ili krave iz štale.

foto: mhz.hr

Šnajderica

Naše sugovornice priznaju da 'ak si se ženil u bogatu hižu, možda nisi bil gladan, ali si se zato moral fejst mučiti'. – Čim veći grunt, tim je veća muka bila – priznale su. Ana Višek je bila šnajderica, a do šnajderica se u ondašnje doba držalo jako puno. – Ja sam imala više partija, baš zato kaj sam imala singericu i znala šivati. Moj deda nije volel mog odabranika, ali baka je, jer je imal zanat, pa mi je rekla da bum milostiva u Zagrebu i da se ne bum morala mučiti. Ja sam dobila 20 pravih domaćih plahti i šivaću mašinu – ispričala je Ana. - Negdje su običaji da dečko za pucu mora platiti, a kod nas u Zagorju je bil običaj, uvriježeno pravilo, pod 'mus' da djevojka donese miraz i to je u ono vrijeme bilo tak – zaključile su naše sugovornice.