Moram priznati da me Gracia svako malo s nečim iznenadi. Tak me je iznenadila i neki dan. Sedela je na trosjedu h dnevnoj sobi i grala se na svojem novom laptopu. Kak je pokazivala interes za prčkanjem po kompjuteru i po našim laptopima odlučili smo joj kupiti onaj laptop za malu decu. Kad smo ga donesli doma bil je fest interesantan. Pa ga je Gracia prešla prvo pokazati dedi i baki na kat, a drugi dan i drugim dedi i baki h Repovec. Taj laptop je bil zanimljiviji bakama nego njoj. Nije ni čudno da joj taj dječji laptop i nije fest zanimljiv kad se nafčila na normalan kompjuter i normalne laptope.

Da budem iskren taj dječji laptop je čisto bezveze. Ima manji ekran nego danas prosječni mobitel, uz to je i crno bijeli, a na prvom mobitelu kaj sam ga h životu imel je bila bolja rezolucija i imel je več igrica nego ovo. No, Gracia je jedno skromno dijete i ona je zadovoljna i s takvim laptopom jer ima sve osnovno kaj bi trebalo imati. Ima kakav takav ekran, tipke i nazovi miša. I samo je njezin. Bitno je da ga ima.

I tak, već spomenuti neki dan žena je nekaj delala na kompjuteru, ja sam gledel televizor, a Gracia je kraj mene sedela i tipkala po laptopu. I najmput si je ničim izazvana zapopevala: „Mi smo dečki kaj pijemo stoječki, kad je dobra klapa more i ležečki“ i to je ponovila par put.

Normalno, žena i ja smo ostali zatečeni i iznenađeni. Deca su u stanju svašta zapamtiti. Tak je uz Sandru vrlo brzo naučila Ai Se Eu Te Pego (za one teri ne znaju kaj to je to vam je ona Nosa nosa), tak je negde pri dedi i baki čula i Mi sme dečki kaj pijemo stoječki i zapamtila.

Do neki dan smo imali i mali problem s njom. Nikak nakon velike nužde nije štela sama obrisati stražnjicu. Nakon obavljanja male nužde se uredno sama obrisala i obljekla, ali nakon velike nužde ne i ne. I kad bi obavila veliku nuždu zvala nas je tražila da brišemo guzu. Doskočili smo mi i tome. Zapraf nismo mi, nego moja ženica. Zagledala je h dučanu vlažni toaletni papir zapakiran h paketu na kojem je lik iz jednog popularnog crtanog filma i pomislila kak bi možda Gracia s tim štela brisati guzu.

S obzirom da je taki fašnik trebalo je Gracii i nekakav kostim nabaviti. Iskali smo nekaj kaj si more sama oblječi. Pa smo joj kupili nekakav kostim ose (ona to zove pčelica) i pribor za vilu (ona to veli kraljica). Pa je onda sve to skupa skombinirala i sad je pčelica kraljica. Sve bi to bilo u redu da ti kostimi nisu prepuni šljokica. Koje otpadaju. Pa mi je hiža prepuna šljokica. I bez obzira kaj saki dan usisavamo hižu (ponekad i više puta dnevno) šljokica se nemremo riješiti. Tak da ak me negde zagledate i vidite da se na meni nekaj blješti to su šljokice terih se za sad još nemremo riješiti. Bar ne dok ne prejde fašnik. Jer zabadaf usisavamo kad s kostima šljokice redovito opadaju. I nikak da sve otpadnu