Prethodni članak
Sljedeći članak

Božidar iz Prosenika kraj Tuhlja uzgaja ovnolike zečeve, ali i vrlo 'zgodnu' vrstu kokoši

Kukmaste kokoši nesu oko 200 jaja godišnje, a Hrvatice i do 300. Posavska kukmasta kokoš za godinu dana dođe do težine od oko 3,5 kg i daje jako kvalitetno meso. Ovnoliki zec može težiti i do 7-8 kilograma – ispričao nam je Božidar


Božidar Keglević iz Prosenika kraj Tuhlja bavi se uzgojem zečeva i kokoši. Njegov je hobi započeo uzgojem zečeva. – Zečeve sam počeo uzgajati jer zečje meso moram jesti zbog zdravstvenih razloga, a kokoši sam vidio na internetu pa su me zainteresirale. Sve skupa imam pedesetak kokoši od kojih je 18 Posavskih kukmastih. Ovnolikih zečeva trenutno imam svega pet, jer su neki završili u loncu – započeo je Božidar svoju priču.

Šiša kokoši

Keglević je član Udruge uzgajatelja malih životinja „Zabok 2000“, a sa svojim životinjama sudjeluje na izložbama, gdje osvaja i nagrade. – Naša Udruga broji 82 člana, a na izložbe dolaze i proizvođači iz Varaždinske, Zagrebačke i Karlovačke županije. Naravno, životinju treba i pripremiti za izložbu. Postoji točno određena procedura, a obavezno životinje pregledava i veterinar. Kad su stare jedno mjesec dana, kokošima moram staviti prsten. Ne uređujem ih ništa posebno, ali neke se moraju šišati, jer ne vide uopće jesti. Na 14. izložbi malih životinja u Zaboku, održanoj u studenom, moja Posavska kukmasta kokoš osvojila je šampionsku nagradu – pokazao nam je priznanje.

'Volimo domaće'

Kaže, nije mu jasno zašto je na zagorskim dvorištima sve manje kokoši. – Valjda se ljudima ne da delati. Tak ni krave neće imati, niti niš. Baviti se uzgojem nije toliko zahtjevno, naravno, ako imaš volje. Kokoši su na paši na dvorištu i nesu puno jaja. Domaće jaje je domaće - vidi se razlika po boji i svemu.

Kukmaste kokoši nesu oko 200 jaja godišnje, a Hrvatice i do 300. Posavska kukmasta kokoš za godinu dana dođe do težine od oko 3,5 kg i daje jako kvalitetno meso. Ovnoliki zec može težiti i do 7-8 kilograma – ispričao nam je Božidar koji ima svoju ljubimicu, domaću kokoš Ljubicu. – Inače nemam običaj davati imena, ali Ljubica mi je posebno draga kokoš, jer se jedina izvalila iz cijelog legla. Volim ove kukmaste životinje s „frizurom“, pa mi je želja nabaviti i kukmaste patke – kaže Božidar. – Kad se sve zbroji, nije da se toliko proizvodnja isplati, ali imaš domaću hranu, pa znaš kaj jedeš. Ako budem imao kupaca u budućnosti mislim i širiti proizvodnju. I zečevi i kokoši troše puno hrane, a jesti im moraš dati. Piceke stare tri dana nudim po cijeni od 15 kuna, no ljudi bi najradije da im dam zabadava – potužio nam se Božidar.

Još članaka iz "Tuhelj"

Facebook