Briga za očuvanje prirode več je duge ozbiljna stvar nad koju bi se si trebali zamisliti i dati je maksimalnu pažnju. Standard i način života denešnjih ljudi nekaj je čega se ne bi šteli odreči. Ake nastavime ovak živeti vništili bume okoliš od kojega ovisime, a onda automatski nestaje životni standard zbog teroga sme i napravili več sad nepopravljivu štetu našemu okolišu.

Da je stvar jednostavna več bi bila rešena.

Ljudi bi morali biti svesni da se v ime očuvanja životnih uvjeta nečega trebaju odreči. Ali to bi morale vrediti za se ljude jer životni okoliš trebaju si.

Borba za zgrtanjem materijalnih vrednosti temeljni je pogonski kotač kapitalizma i tu bi morali iskati rešenje. Veče trošenje prirode trebale bi i više koštati. Društve bi se trebale pobrinuti da oni koji trošiju veče količine energije nastale od fosilnih i neobnovljivih izvora to moraju i masne platiti. Cena bi u svakom slučaju trebala biti veča od štete koju su s tim napravili prirode, a prihod bi se moral trošiti na projekte zaštite okoliša.

Mi sme obične skloni od ozbiljne stvari napraviti modu, pa je tak i pri nas popularne se baviti „zelenim“ aktivnostima i pri tom misliti da sme s tim svoj doprinos za očuvanje okoliša dali. Največi domet večine naših ekologa je briga o kakvom zrušenomu drevu tere predstavlja opasnost v urbane zone, a kad se zruši cela husta nikomu nič!

V iste vreme si se oni voziju na naftu, trošiju struju i uživaju v semu onomu kaj i je uzrok vništavanja okoliša.

Obične sme spremni reagirati na  sitnice dok velike stvari prolaziju ko da se te nikoga ne tiče. V Zaboku je zazidana hala za skupljanje opasnoga otpada. To je jedna od tri lokacije koje su za tu svrhu predviđene županijskim prostornim planem. Odlična prilika za skupljanje političkih poena. Ima onih koji bile kakve organizirane skupljanje otpada na jednom mestu odma karakteriziraju ko ekološku bombu. Znači ake se stari akumulatori i baterije skupljaju v za to predviđenom prostoru na siguren način, a mi za to zname onda morame biti protiv toga.

A gde završavaju stari otrovni akumulatori, baterije i ostali opasni otpad kad ih nišči nigde organizirane ne skuplja?

Si oni koji misliju da otpad nije problem ake ga ne vidiju h velike su zablude. Otpad za kojega zname moreme i kontrolirati kak se zbrinjava. Problem je onaj otpad koji je hičen ali ne zname de je.

Pravi ekološki problem nije meste gde se na siguren način opasni otpad zbrinjava, nek otpad koji nastaje ali nišči ne zna gde završava! Ak ne zname gde završava ne znači da ga nema.
Ekologe i ekološki osjetljive građane koji iste trošiju stvari potencijalne opasne za prirodu mora biti briga gde završavaju poslje upotrebe!

Kolike je akumulatore, baterij, medicinskoga otpada i drugih opasnih stvari završile na obične deponije? To nišči ne zna.

Ljudi bi morali voditi brigu da uživanje v standardu koji imaju ne plačaju z uništavanjem prirode. Za to nam trebaju konkretni projekti, a ne naklapanje i lažna briga.

Zakaj ekolozi ne predlažeju konkretne akcije i rešenja? Za očuvanje prirode trebaju nam rešenja i akcije koje se daju provesti i koje buju dugoročne dale rezultata. Ideja mora biti temeljena na tomu da sake vništavanje prirode treba platiti tolike kolike penez treba za sanaciju te štete, saka radnja tera šteti prirode treba biti pokrita s proturadnju tera bu tu štetu sanirala. Npr., pri kupnje klima uređaja morali bi kupiti i solarni kolektor koji bi takev uređaj napajal! Na takev način bi neutralizirali povečanu potrošnju energije koju izaziva upotreba klima uređaja. Ove z plastičnemi flašami je jake dober potez i treba ga pozdraviti. Iste bi morali napraviti i z ostalem otpadem.