Ljudske dostojanstve, povjerenje, moč odricanja za druge i dosta drugih sitnih, ali bitnih osobina moralni su elementi od kojih se zida sreča za sebe i za druge.

Kad se čovek male odmekne od posla, strke i sakodnevnih obaveza ima priliku na jen drugi način pogledati kaj se oko njega i ž njim događa. Ritam života, ambicije, ciljevi… tiraju nas da se borime, pa čak i to da svoje ambicije pokušame ostvariti na način za koji bi si rekli da nije v redu. Ali onomu ko si je nekaj zacrtal, a v pogledu na svoj cilj nije u stanju videti kaj se oko njega događa zabadava bi bile kaj reči ili tumačiti.

Vrednosti koje ljudi propagiraju nisu izmišljotina cirkve, samozvanih dušebrižnika ili kakve moralističke sekte.

I v poslu i v društvu i v obitelji i v ljubavi ima pravila koja su nastala z razvojem ljudskoga roda i civilizacije. Po nekima se čovek razlikuje od životinje. Kad se prek tih pravila prelazi dolazi do situacije da vrednosti koje nam garantiraju nekakev uređani život postajeju bezvredne. To bi mogle značiti i to da se odbacivanjem vrednosti čovek oslobađa od kaveza v kojem se nalazi. Ali vrednosti ne bi vredile kad ne bi donosile i nekakve privilegije. Uređeni odnosi v poslu garantiraju da, ak se dela po nekakvim pravilima, moreju od rada očekivati i rezultati, sređeni obiteljski odnosi garantiraju da čovek navek ima sigurne utočište itd.

Se te vrednosti čoveku trebaju da bi se osečal ugodne. Njihove kršenje zna biti i atraktivne i zabavne i zanimljive, ali to je dobre dok traje, a večinom ne traje kolike se na početku misli. Jer kad se nekaj iza sebe zruši povratak je moguč jedine na ruševinu. A ruševina v moralnom smislu nemre se meriti z materijalnim vrednostima ili bezvrednostima. Razrušene povjerenje v poslu kolike god da je v početku bile korisne, nakon jednoga vremena počne donašati negativne rezultate.

Iste je i v privatnim odnosima kada se v familije ili braku proda povjerenje teške se more to nadoknaditi, a dojde vreme kad si trebame nekakve utočište i mir. No na to treba misliti na vreme. Nisu si izazovi vredni da se za njimi ide, izgradnja vlastitoga sveta v kojemu se osečame sigurne i ugodne nije jednostavna, treba se odreči nečega, treba se pomučiti, znati prejti prek prepreka i teških trenutke, ali ak se vu tom ustraje nagrada je nekaj kaj se z ničim nemre kupiti. Ljudske dostojanstve, povjerenje, moč odricanja za druge i dosta drugih sitnih, ali bitnih osobina moralni su elementi od kojih se zida sreča za sebe i za druge. Ak toga nema zabadava nam se bogatstve sveta, jer sreča nije nekaj kaj se dobija na lotu, sreča je nekaj kaj si stvorime sami, sreča je nekaj kaj traje, a ne kratkotrajne zadovoljstve.

Dolaziju nam taki i izbori. Pa, ja bi i onemi koji se buju kandidirali i onemi koji buju birali poročil da prije one besomučne kampanje male staneju na loptu i razmisliju kolike i za kaj se vredi boriti i zalagati, čega se i da li se vredne odreči i koji je uspeh važneši.