Nekomu bi ovakev «odmor» bil muka i maltretaža. No nisu si skloni obračanju po ručniku na žarkomu suncu. Imam sreču da se z želju kak organizirati odmor slaže i moja familija, a da osim toga za takvu vrstu avan-turizma imame dobre mentalne i fizičke predispozicije. Uz dobru organizaciju na ovakvomu odmoru pune se more videti, navčiti, upoznati… Mali dio toga prenosim vam čez ovih par reči.

A sad morete z menu na odmor.

Jadran je nekaj kaj po ljetu nemrem zaobiti makar bi rad i v planine za promenu, ali familija diktira more i tu sam v manjine. Pa kad je več more, mora biti zanimljive i ne preskupe. Obične to nejde skupa, ali se je stvar ideje, volje i organizacije.

Nažalost nastavak krstarenja koje sme počeli lani, nije bil moguč. Falele mi je vremena da priredim brod za dulji boravak na moru. Ali kad sam se več moral odreči krstarenja, uspel sam svoju familiju nagovoriti da kreneme prema jugu. Taj dio Jadrana nisam imel prilike pune obilaziti pa se nadam da bu zanimljive. Prije neg sme krenuli, za saki slučaj opremil sam vozilo za kampiranje. To nam je osigurale dodatnu autonomiju, jer sam pretpostavljal da se na sakom mestu na koje bume došli nebume ni mogli ni stigli najti smještaj, ali autokampovi su na raspolaganju po cele obale.

I tak sme krenuli po autoceste prema moru. Prvi silazak na izlazu za Pakoštane i onda po stare Jadranske magistrale prema Šibeniku. Lani sme z brodem došli do Kosirine na Murteru, a ljetes sme od Murtera odlučili prema Jugu. Nakon nočenja v murterskom kampu, zaustavili sme se v Tisnom. Male zgodne dalmatinske meste kojemu bi dobre došle male više brige oko uređenja i ponuda da se korisnike marine dulje zadrži v samomu mestu. Spoj nove gradnje i tradicionalne dalmatinske arhitekture i urbanizma više mi sliči stihije neg redu, ali to je, na žalost, boljka celoga Jadrana. Vodice, de sme napunili frižider, za one su koji očeju gužvu i galamu. Meni se vodičke betonirane plaže ne dopadaju preveč, a gužva me nakon par vur počela tak iritirati da mi je kretanje dalje bile prave olakšanje. Na slapove Krke nisme išli jer sme tam bili već dva put, ali za one koji nisu bili preporučam pod obavezno! Kupanje ispod slapa se nesme prepustiti! I Šibenik sme zaobišli, ali ko nije bil, grad je vredne pogledati!

Za prvu poštenu stanicu odredili sme šibenski Solaris - kompleks hotela, apartmane, autokamp i marinu. Solaris me zanima zbog svoje lokacije idealne za polaznu točku krstarenja po šibenskomu arhipelagu. Odma sam iskoristil priliku da ispitam uvjete v marini, ak k ljetu opet kreneme na krstarenje. Teoretski je Solaris v redu, ali zbog slaboga izbora v dučanu za neke stvari treba do Šibenika. Borova šuma, v teroj je kamp, osigurava neprestani hlad, a kaj se ljudi tiče nemam nikakev prigovor. Uslužni, dobronamerni, komunikativni. A to je valjda i največa vrednost koju osim prirode moreme ponuditi. Največi problem bile je more koje je nakon par dane lošega vremena bile tak hladne da nije bile za kupanje.

Ipak Solarisu još treba vremena da se oporavi od rata i socrealistički štih zameni z mediteranskim ugođajem.

Nakon Solarisa jen pogled na kamp v Primoštenu i onda dalje prema Splitu, gradu gde sam prije 23 ljeta v ratnoj luki Lora, ko mornar, služil redoviti vojni rok.

Nakon Splita kupanje v Baškoj vodi, večera v Imotskom i odlazak do Zagvozda de sme se zestali z članovi udruge GFUK koji su bili na izletu… To su bila prva tri dana.